Ђокић: Близу рјешење обнове производње у Љубији

Он је навео да рјешења траже Влада и ово министарство заједно са компанијом "Арселор Митал Приједор" и Рудником жељезне руде (РЖР) "Љубија" Приједор.

"Мислим да смо сада сасвим близу тог рјешења да поново обновимо производњу на овом локалитету и да се поново почне одвијати рударска производња жељезне руде на локалитету Љубија", рекао је Ђокић новинарима у Љубији код Приједора. Он је оцијенио да није једноставан посао отворити рудник у стању у којем се налазе рударски објекти и саме површине гдје ће се вршити експлоатација, него врло захтјеван и дуготрајан.

"Сигурно до годину дана, ако се интензивно крене у рад, биће потребно од дана када крену активности до тренутка отварања рудника. Наш циљ као Владе јесте да учинимо све што можемо да помогнемо да ова наша заједничка компанија, Арселор Митал Приједор буде носилац те рударске производње и да обновимо ту производњу на начин да ће се добијати концесија за производњу жељезне руде. РЖР ће бити у саставу Митала и даље као компанија са својим удјелом", каже Ђокић.

Према његовим ријечима, циљ Владе јесте и да оспособи РЖР као предузеће, да га економско-финансијски подигне у односу на оно што је био до сада и да као такво буде способно да буде квалитетнији партнер заједно са "Миталом" у заједничком предузећу које ће у наредном периоду овдје вршити експлоатацију.

Одговарајући на питања новинара, Ђокић је рекао да је продаја државног капитала у РЖР-у "Љубија" и даље опција, али да то неће утицати на позицију РЖР-а у оквиру заједничког предузећа "Арселор Митал Приједор" гдје је учешће РЖР-а 49 одсто. "Митал је, према дугорочном уговору који је закључен 2004. године, носилац рударске производње у овом региону и то се не може промијенити, али се могу мијењати односи унутар заједничког предузећа на начин да се нешто другачије договара, али то је питање које ће доћи на ред.

Најважније је да ће овдје бити рударска производња, да ће она ангажовати три-четири стотине радника, да ће то бити нови допринос, како самој компанији тако и Републици Српској. Наш је план у овом тренутку да се покуша докапитализацијом побољшати позиција РЖР и на томе се ради. Да ли ћемо успјети или не, то чак неће бити толико ни важно колико је важно да имамо јасну визију да ћемо покренути производњу", додао је Ђокић.

Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић изјавио је да очекује да почетком 2022. године буде расписан тендер за санацију пруге за шта постоје три опције и износе од десет до 30 милиона КМ оквирно, јер је тренутно тешко процијенити вриједност инвестиције. Према његовим ријечима, у првој фази била би само реконструкција пруге и дизел локомотива која би возила руду до Зенице, а у другој и трећој фази била би електрификација. Замјеник градоначелника Приједора Жарко Ковачевић подсјетио је да је Градска управа у посљедњих годину дана активно ушла у причу о покретању рудника у Љубији и да је то прича локалне заједнице, а не појединца.

"Нисмо више пасивни посматрач догађаја око нас, него се активно укључујемо у рјешавање свих питања. Питање покретања производње у Љубији је, вјерујем, за већину Приједорчана емотивна ствар. Сви знамо шта је рудник био и значио за град Приједор и надам се да ће тако и бити.

Никад више не би требало да се у Приједору деси да један човјек може ову причу да заустави. Ово је прича која се тиче свих нас", нагласио је Ковачевић. Директор РЖР-а "Љубија" Приједор Станко Вујковић рекао је да се активности на овоме воде годину дана. "Дошли смо до момента да смо близу рјешења да креће отварање рудника Љубија крајем идуће или почетком 2023. године.

Влада интензивно ради на докапитализацији РЖР-а да би оснажила компанију која ће ући са партнером Миталом у све будуће пројекте. Без обзира на прекомпозицију коју ће Митал имати у Омарској, ми очекујемо 200 нових радних мјеста овдје", додао је Вујковић.

Директор компаније "Арселор Митал Приједор" Младен Јелача захвалио је институцијама Владе и локалној заједници што се дошло до момента да се може најавити овај пројекат будући да руде у Омарској има за још три или четири године, да рударство овдје живи дуже од вијека и да се мора настојати да се не прекине.

"Испитивања и тестирања у лабораторији показала су да се може мијешати љубијска руда са рудом у Омарској и наша идеја је да мијешањем ове и руде из Омарске продужимо и вијек у Омарској, а овдје започнемо експлоатацију, али и наставимо даља истраживања. Пруга која стоји колико и рудник тражи адекватно рјешење и очекујемо од ресорног министарства да то ријеши", рекао је Јелача. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.