Дијаспора послала 2,077 милијарди КМ

Анита Јанковић-Речевић
Дијаспора послала 2,077 милијарди КМ

БАЊАЛУКА - Дијаспора је одријешила кесу и у прва три квартала прошле године у БиХ послала 2,077 милијарди марака, што је за 57 милиона више у односу на исти период годину раније.

Статистички подаци Централне банке БиХ показују да су вриједности новчаних дознака које грађанима БиХ шаљу рођаци и пријатељи са адресом у иностранству из године у годину све веће.

- У првом кварталу 2019. године новчане дознаке из иностранства износиле су 618,82 милиона КМ, у другом је стигло 698,02 милиона, у трећем 760,17 милиона марака, док ће подаци за посљедњи, четврти квартал бити познати крајем марта ове године - истакли су у Централној банци БиХ и додали да је од јануара до краја септембра 2018. године дијаспора у земљу послала 2,020 милијарди марака, док је укупно те године стигло нешто више од 2,669 милијарди КМ.

Навели су да на раст новчаних дознака из иностранства у великој мјери утичу повећане миграције домаћег становништва ка западним земљама Европе.

- Нови талас економске емиграције у посљедњим годинама доприноси расту новчаних дознака према БиХ, с обзиром на то да они још имају блиске социјалне везе са родбином у отаџбини. Значајнији пораст новчаних дознака од осам одсто уочен је у 2017. години, док се у посљедње двије године тај раст креће око два одсто - казали су у Централној банци БиХ.

Од 2008. године, када је избила свјетска економска криза, новчане дознаке из иностранства су почеле да падају и тај тренд су имале све до 2012. године, када почињу постепено да се опорављају.

С обзиром на то да дознаке из иностранства представљају један од најважнијих прилива новца, економисти истичу да је повећање безначајно у односу на број одлазака становништва, поготово младих и високообразованих, који су радно, интелектуално и биолошки најефикаснији.

- Претходних година свједочимо одласку дијела становништва које је најефикасније и ствара највећи дио бруто националног производа, а то су млади и образовани људи, тако да је повећање од само неколико одсто заиста занемариво. БиХ извози радну снагу која је генератор развоја сваке земље и заузврат добије раст прихода од шездесетак милиона КМ, а штета од одласка радно способног становништва и њиховог неактивирања на нашим просторима је много већа од тог прилива - рекао је за “Глас Српске” члан Удружења економиста РС SWOT Александар Љубоја.

Он је истакао да ће кроз пет до десет година доћи до пада вриједности дознака из иностранства, након што се људи који су отишли уклопе у нове средине.

- Питање је времена када ће приходи по том основу почети да опадају. Наши људи који су отишли у иностранство емотивно су везани за ове крајеве, поготово када је ријеч о онима који су отишли у Словенију, Аустрију, Италију и треба им само неколико сати да дођу овамо. Оног тренутка када свој друштвени, социјални и економски живот инкорпорирају у средине у које су отишли, можемо очекивати знатно смањење новчаних иностраних дознака - сматра Љубоја.

Готовина

Стручњаци истичу да добар дио новца из иностранства не долази преко трансфера, већ стиже у готовини и роби, због чега је вриједност пристиглих дознака у БиХ много већа од података са којима располаже Централна банка. Према неким изворима највише новца у БиХ стиже из Њемачке.

 

* Вриједност дознака из иностранства (у милијардама КМ)

ГОДИНА ИЗНОС

1.1 - 30.9.2016. 1,799

1.1 - 30.9.2017. 1,955

1.1 - 30.9.2018. 2,020

1.1 - 30.9.2019. 2,077

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана