Цијена злата на седмогодишњем рекорду од 1.760 долара
ЊУЈОРК - Цијена злата је порасла јутрос за преко 1,0 посто, на највиши ниво у више од седам година, јер су суморни економски подаци из САД-а открили размјере штете коју трпи највећа свјетска привреда од пандемије Цовид-19, али и због новог заоштравања америчко-кинеских односа.
Вртоглави раст цене забиљежио је и паладијум услијед веће тражње него што се очекивало, извјештава ЦНБЦ.
Цијена злата за спот испоруку скочила је јутрос на трговању у 4:02 часа по средњоевропском времену за 1,1 посто на 1.760,85 долара по унци, први пут од октобра 2012. када је достигла ниво од 1.763,51 долара по унци.
Истовремено, цијена фјучерса америчког злата за јунске испоруке порасла је за 0,8 процената на 1,770,50 долара по унци.
Томе су доприњели лоши статистички подаци за април о паду индустрије и потрошње становништва у САД објављени у петак, као и ново заоштравање америчко-кинеских односа због мјера Вашингтона против Хуавеја, на које је кинеско министарство трговине реаговало најавом да ће предузети све неопходне мјере да заштити права и интересе кинеских компанија, наводи ЦНБЦ.
Утицај ових фактора на расположење инвеститора илуструје чињеница да је холдинг СПДР Голд Траст, највећи свјетски фонд који тргује златом, повећао златне ресерве у петак за 0,8 одсто, на 1.113,78 тона.
Од осталих племенитих метала, цијена паладијума је ојачала за 4,2 процента на 1.980,25 долара јутрос, након што је на претходној трговинској сесији скочила за више од 9,0 посто.
Цијена платине је напредовала за 0,8 процената на 804,43 долара, док је сребро ојачало за 3,3 одсто на 17,17 долара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
