Благи пораст извоза млијека у сјенци увоза
БАЊАЛУКА - Вриједност извоза млијека и млијечних производа у првих пет мјесеци ове године достигла је 39,55 милиона КМ, што је за милион више него у истом периоду лани, а да незнатан раст није нада у опоравак мљекарског сектора БиХ сагласни су домаћи произвођачи, који тврде да послују на ивици рентабилности.
Да благи раст извоза није најпозитивнији показатељ свједоче и статистике о спољнотрговинској размјени БиХ, из којих је видљиво да увоз, који је дупло већи, у потпуности поништава извозне резултате.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у земљу су од јануара до краја маја увезени млијеко и млијечни производи вриједни 84,11 милиона КМ, док су годину раније у истом периоду на тржиште БиХ стигли ови производи вриједни 65,54 милиона марака, из чега је видљиво да је увоз имао много већи раст из извоза.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођач и мљекара РС Владимир Усорац стање у мљекарском сектору оцјењује поражавајућим.
- Скок од милион марака је занемарив у односу на раст извоза, посебно кад се узме у обзир да извозимо махом пастеризовано млијеко, које је јефтина сировина, а увозимо сиреве, скуту, маслац и сличне производе који су на тржишту неколико пута скупљи. С друге стране, цијене су отишле у небо, што значи да смо количински извезли мање него лани - објашњава Усорац за "Глас Српске".
Додаје да је производња, упркос томе што је откупна цијена млијека у овој години повећана за око 25 одсто, на издисају.
- Истина је да је откупна цијена лани износила 60 фенинга, а да је сада 80, плус редовна субвенција ресорног министарства од 25 фенинга, али то је тек толико да останемо у животу, зараде нема. Само килограм концентрата кошта 1,20 КМ, плус трошкови силаже, сјенаже, струје, воде. Због свега тога бројни фармери су смањили број грла, а то ће бити још масовније у наредним мјесецима јер је година сушна и неће бити хране - истиче Усорац.
Да се проблеми гомилају, тврди и произвођач млијека из шамачког села Тишина Чедомир Боројевић, на чијој је фарми тренутно око 450 грла.
- Мљекарски сектор је некада био најстабилнија грана пољопривреде у БиХ, али сада смо далеко од тога. Откупна цијена млијека је прениска, тако да економске оправданости нема. Због суше не успијевамо произвести довољно кабасте хране за стоку, а цијена сточне хране је отишла у небо - жали се Боројевић.
Наводи да би откупна цијена од марке по литру млијека, плус субвенције, донекле била задовољавајућа.
- Цијена млијека на релацији фармер - мљекара морала би бити већа. То би нам помогло да очувамо производњу на садашњем нивоу и пребродимо тешка времена, која су неизвјесна и турбулентна свима, не само мљекарима - рекао је Боројевић.
Радна снага
Чедо Боројевић истиче да је недостатак радне снаге један од озбиљнијих проблема с којима се сусрећу произвођачи у мљекарском сектору.
- Све теже долазимо до радника који желе да раде на фармама. Сви бјеже од тешког посла, без обзира на редовну и солидну плату. Ко у домаћинству нема властиту радну снагу, не може ни да планира озбиљнији раст производње - рекао је Боројевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
