БиХ клизи у рецесију

Јана Кезић
БиХ клизи у рецесију

БАЊАЛУКА - Према прогнозама Међународног монетарног фонда (ММФ), који је усвојио Извршни одбор ове организације, економски раст у БиХ ће са лањске стопе од 7,1 одсто, у овој години пасти на 2,4 одсто, те ће у средњорочном периоду остати ограничен. Економисти кажу да је због тога о опоравку привреде БиХ сувишно и говорити.

У извјештају је наведено да се очекује да ће се просјечна годишња инфлација, с прошлогодишњег нивоа од два одсто, ове године повећати на 6,5 одсто, а у наредном периоду се постепено ублажити.

- Сјена рата у Украјини надвија се над европском економијом, постављајући нове изазове пред БиХ у тренутку када се земља опоравља од пандемије вируса корона. Негативни утицај рата манифестовао се кроз велико поскупљење хране и горива, али и кроз одлив депозита у двије подружнице Сбербанке које послују у БиХ - стоји у саопштењу ММФ-а.

У извјештају пише и да је фискална позиција, послије дефицита од 4,7 одсто оствареног у 2020. години, у 2021. достигла суфицит од 0,8 одсто бруто домаћег производа (БДП). Приходи које је прикупила Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ прошле су године достигли рекордни ниво захваљујући опоравку потрошње физичких лица и вишим цијенама, док је вањско финансирање такође било издашно, укључујући средства ММФ-а и ЕУ.

- Очекује се да ће фискална позиција у овој години забиљежити мали дефицит усљед успоравања економије и експанзивних мјера које власти предузимају као одговор на повећање трошкова живота - стоји у извјештају.

Економиста Зоран Павловић рекао је за “Глас Српске” да ови подаци показују да о опоравку привреде БиХ нема ни говора.

- Тренутно смо у ситуацији гдје су стопе раста значајно мање од инфлације коју имамо, тако да практично идемо у рецесију. Када се узму у обзир стопе раста и када се оне умање за стопу инфлације, онда је заиста видљиво колико су негативне прогнозе Свјетске банке - рекао је Павловић.

Потешкоћа је, како каже, што не постоје активности које би биле усмјерене на практично враћање дијела прикупљених средстава од индиректних пореза по основну поскупљења робе и услуга.

- На тржишту немамо никакве интервенције по том питању, али ни по питању смањења акциза на гориво, а то је жалосно - казао је Павловић.

Додао је да просјечна годишња инфлација, с прошлогодишњег нивоа од два одсто, регистрована на нешто више од девет одсто, што говори да и када бисмо узели податке да је она 6,5 одсто, како стоји у саопштењу, ријеч је о инфлацији у којој нема никаквог економског напретка.

То што је фискална позиција, послије дефицита од 4,7 одсто оствареног у 2020. години, у 2021. години достигла суфицит од 0,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), како Павловић каже, говори да се скупило средстава по основу већег пуњења УИО.

- Већа фискална и буџетска стабилност доводи до тога да имамо суфицит, а све што је мање од стопе инфлације, стање је које није добро - казао је Павловић.

Украјина

Павловић каже да дешавања у Украјини значајно утичу на економију БиХ.

- Ми смо земља која је отворена према европским партнерима и ова криза ће се одразити и на БиХ. Опоравак привреде у Европи значиће опоравак и за нас, а то се неће десити док се ситуација у Украјином не смири - додаје Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана