Апсурди бирократије коче развој привреде
БАЊАЛУКА - Привредници и самостални предузетници у Републици Српској суочавају се са многим апсурдима у раду администрације. Умјесто да поједноставе пословање и низ других процедура, службеници у надлежним институцијама често траже документацију која им је доступна у њиховим рачунарима.
Да је таква ситуација увјерили су се и надлежни у Занатско-предузетничкој комори регије Бањалука, којој су самостални предузетници већ почели да пријављују апсурде са којима се суочавају и надлежним институцијама.
- Много је апсурда у раду бирократије. Наводимо само један примјер. Приликом тражења рјешења о изводу из регистра самосталних предузетника у граду Бањалука потребно је попунити образац и доставити копију личне карте. Поред тога, они траже и копију рјешења о оснивању, а које они сами издају, који је у њиховој бази. До тог рјешења могу да дођу са неколико кликова - казао је “Гласу” директор Занатско-предузетничке коморе регије Бањалука Владимир Благојевић.
Ово је само, наводи он, један од низа примјера беспотребне документације коју траже надлежне институције самосталним предузетницима.
- Умјесто да олакшају пословање, они отежавају. Због тога, позивамо самосталне предузетнике да нам пријаве са којим се све ситуацијама сусрећу, како бисмо покренули иницијативу за укидање низа тих апсурда у којима се тражи достављање непотребне документације. Предузетници губе вријеме на прикупљање документације која је у бази надлежних институција - поручио је Благојевић.
Сличног става је и први човјек Привредне коморе РС Перо Ћорић који наводи да се о идеји укидања непотребне документације која само отежава пословање прича уназад неколико година.
- Многи процеси се дигитализују и убрзавају, а то би свакако требало примијенити и на привреднике - казао је “Гласу” предсједник Привредне коморе РС.
Привредници се често, наводи он, сусрећу са многим нелогичностима када је ријеч о раду у администрацији.
- На добијање разних рјешења и докумената губи се пуно времена. Иде се од врата до врата. То је беспотребно у данашње вријеме када се сви процеси дигитализују. То је посебно евидентно код издавања грађевинских дозвола, локацијских услова, одређених сагласности - навео је Ћорић и додао да има много простора да се рад администрације поправи и унаприједи како би она коначно почела да ради у служби привреде.
“Гиљотина прописа”
Перо Ћорић наводи да се у Српској још прије двије године почео спроводити пројекат “Гиљотина прописа” који би идућих година требало да да резултате.
- Тај пројекат, који би требало да дефинише колико прописа треба уклонити, а колико спасити, добро је кренуо, али је нажалост, у посљедње вријеме застао у реализацији. Кроз тај пројекат и анализе требало би видјети гдје се највише губи времена. На свему томе треба поприлично радити, али све би у коначници требало да да огромне резултате - казао је Ћорић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
