Ако точите гориво за 50 КМ, држава узима 24 КМ пореза

Из Федералног министарства трговине за klix.ba кажу како се малопродајна цијена нафтних деривата састоји од рафинеријске цијене, трошкова допреме горива до БиХ границе, а на наведену вриједност додају се акцизе, путарина (за лож уље се додаје само акциза) те зависни трошкови у земљи, маржа дистрибутера, такса за успоставу резерви нафтних деривата од 0,01 КМ по литру деривата и ПДВ у висини од 17 одсто.

“Рафинеријска цијена горива обрачунава се у односу на берзу деривата, а за јужну Европу, укључујући БиХ, се користи Platts European Marketscan, медитеранска берзанска котација CIF MED Genoa/Laverа. Ова дневна котација се објављује у Италији за свако гориво, а на њу, поред цијене сирове нафте, утјечу и кретања на тржишту деривата, курс долара и други фактори. На поменуту котацију свака рафинерија додаје своју премију тзв. рафинеријску маржу”, појашњавају из министарства.

У складу са Законом о акцизама, акциза на нафтне деривате плаћа се по литру деривата на количину утврђену при температури 15 степени и то за дизел гориво и остала плинска уља 0,30 КМ; петролеј (керозин) 0,30 КМ; моторни бензин - безоловни 0,35 КМ; моторни бензин 0,40 КМ; лож-уље екстра лако и лако специјално (ЕЛ и ЛС) 0,45 КМ;
биогорива и биотечности 0,30 КМ.

Највише се даје на акцизе

“Путарина се као врста индиректног пореза плаћа у износу: 0,15 КМ по литру производа и 0,25 КМ по литру производа за изградњу аутопутева и за изградњу и реконструкцију других путева, од чега се 0,20 КМ односи на изградњу аутопутева, а 0,05 за изградњу и реконструкцију других путева. Путарина се не плаћа за петролеј (керозин) и) лож-уље екстра лако и лако специјално (ЕЛ и ЛС)”, навели су.

Ниво оптерећености нафтних деривата наметима државе, ипак, није много другачији него у другим земљама регије.

Економски аналитичар Адмир Чавалић за klix.ba каже како је готово 50 одсто цијене горива у Босни и Херцеговини одређено државом тј. државним наметом. Највећи дио се односи на акцизе, путарине за цесте, путарине за аутоцесте и на крају ПДВ.

“Овдје се само наводе намети на потрошњу, без рачунања осталих намета, на рад, добит, локални парафискални итд. Сходно наведеном, највеће појединачно учешће у цијени горива у Босни и Херцеговини има држава која је по основу акциза и путарина у прошлој години прикупила више од двије милијарде КМ. Наравно, ова средстава се не троше намјенски, чему најбоље свједочи слабо развијена путна инфраструктура. Пракса је да се овакав вид опорезивања троши намјенски – гориво/путеви; цигарете/здравље и слично – међутим, код нас то није случај, што је обично предмет јавних расправа о овој теми”, каже он.

Чавалић наглашава како цијену нафте одређују прилике на глобалном тржишту, произвођачи нафте, рафинерије, специфични државни намети, транспортни трошкови, дистрибутери и на крају малопродавци.

Олигополско тржиште

“Малопродајна цијена се састоји од набавне цијене, марже, акциза, путарина и ПДВ-а, па чак и таксе за нафтне терминале у ФБиХ. Иако одстоји веома развијена конкуренција међу малопродавцима нафте и нафтних деривата, проблем је код великих националних увозника и дистрибутера који су у дјелимично олигополском положају. Ово вјероватно омогућава одређено неформално договарање о маржама и финалним цијенама производа. То је уједно одговор на питање зашто се дешавају тржишне аномалије у виду изостанка брже реакције на глобални пад цијене нафте”, сматра Чавалић.

Он каже и како је процјена да се у Босни и Херцеговини потроши око 1,2 милијарде литара горива у саобраћају, што је мање у односу за Хрватску и Србију.

“Када је ријеч о разлици у цијени горива, битно је навести да разлике одстоје широм Босне и Херцеговине, укључујући и саму РС, тако је нпр. гориво на сјеверу РС скупље од оног на југу. Неки од разлога се односе на транспортне трошкове, ексклузивитет локације, квалитет горива, посебну таксу за нафтне терминале за ФБиХ, вриједност бренда, друге бенефите по потрошаче, програм лојалности и слично, висине животног стандарда”, казао је.

Марин Баго из Удруге Футура, која је позната по борби за заштиту права потрошача, каже како код нафтних деривата одстоји укупно 33 намета.

“Ако успемо у резервоар горива у износу од 50 КМ, око 24 КМ износе намети, а 26 КМ плаћамо цијену горива. Од 2009. до 2018. године на годишњем нивоу, платили смо акциза око 900 милиона КМ, тако да смо у том периоду укупно платили скоро 10 милијарди марака. Након интервенције изасланика ЕУ, повећао се износ акциза те смо у 2018. имали милијарду и 200 милијуна прикупљених средстава. Лаички гледано, могли смо имати изграђених пар аутопутева по којима смо се могли возити бесплатно или за врло малу цијену путарине”, каже нам Баго.

Највећа превара потрошача

Баго истиче како је по њему ово највећа колективна превара потрошача у БиХ.

“Платили смо нешто што нисмо добили, платили крваво. Питање је, можемо ли и замислити што би то значило за развој земље, привреду, туризам... Можемо ли замислити пут од Мостара до Сарајева за пола сата вожње, практично, удаљености у БиХ би постале као и удаљености између одређених локација унутар неког европског града. То нам је скоро па незамисливо, а све смо то платили”, појашњава Баго.

Додаје како, за сада, повећање цијена горива одговара и дистрибутерима и држави, и из тог разлога цијене се не смањују када појефтини гориво на свјетским бурзама.

“Потрошач је једини коме то не одговара. Њему би било боље плаћати без акциза, па плаћати само цијену горива, тад би литар био око марку и тридесет, а путеве свакако немамо. Сада смо те акцизе ставили под гаранцију за враћање кредита које узимамо за изградњу једног аутопута и других ствари. Да, то може бити само у БиХ”, казао је Баго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.