Градски архитекта Иван Рашковић: Бањалуци потребан конгресни центар и концертна дворана

Весна Поповић
Градски архитекта Иван Рашковић: Бањалуци потребан конгресни центар и концертна дворана

Бањалука има потенцијал да добије модеран конгресни центар, а узимајући у обзир и потребу за позоришном и концертном двораном, најбоље решење је мултифункционалан објекат у којем ће бити смештена сва три садржаја.

Рекао је ово градски архитекта Иван Рашковић и додао да ће изглед овог репрезентативног објекта бити дефинисан путем конкурса који би, ако све буде ишло по плану, могао бити расписан ове године.

ГЛАС: На којим пројектима радите?

РАШКОВИЋ: Већина пројеката на којима тренутно радим су предлози градоначелника и Градске управе јер нисам овде довољно дуго да бих успео све сагледати. Предложио сам градњу конгресног центра, јер Бањалука има изузетне шансе за развој конгресног туризма и привреде. То се надовезало на идеју градоначелника у вези са осмишљавањем концертне и позоришне дворане. Размишљамо да буде направљен мултифункционалан објекат који би имао сва та три садржаја. То је помало визионарско и моја идеја би била да се то гради на једном од слободних простора у близини зграде Владе РС и Градског стадиона. Изглед би се дефинисао кроз јавни архитектонско-урбанистички конкурс. Објава тог конкурса ће зависити од тога када ћемо успети да завршимо урбанистички план града, али мислим да би ове године могао бити расписан. Ту је и градња Зеленог моста, чија је основна концепција прихваћена, а сада се ради на дизајнерским решењима ограде, осветљења и друго. У припреми је санација крова Банског двора и ту ће бити такође много посла.

ГЛАС: Докле се дошло са израдом урбанистичког плана?

РАШКОВИЋ: До краја фебруара ћемо расписати тендер за избор фирме која ће бити задужена за израду плана, а то је стратешки документ који треба да дефинише изглед и развој Бањалуке за наредних 20 година. Заложићу се да бар нацрт урбанистичког плана буде готов и пред одборницима Скупштине града до краја ове године.

ГЛАС: Какво сте стање затекли у граду, који су то главни проблеми Бањалуке?

РАШКОВИЋ: Све средине у транзицији погодио је исти проблем, а то је циркуларни развој града. Дивља градња је била заступљена на ободима града у кружној шеми око центра. Тиме је направљена нелогична матрица. Она се може поправити тако што би се у тим већ изграђеним срединама, које је немогуће вратити у претходно стање, ставили садржаји који постоје у центру како би та насеља постала секундарни центри. Међу највећим проблемима у граду јесте недостатак саобраћајница и паркинг места.

ГЛАС: Како би се неки од тих проблема могли ријешити?

РАШКОВИЋ: Када је у питању саобраћај, прво треба решити проблем недостатка паркинг места, а то се може учинити градњом подземних и надземних гаража. Нешто је у том смислу предвидио нови регулациони план за центар града, мада ће урбанистички план то дефинитивно решити. Подземне гараже би требало да буду изграђене на паркингу код "Краша", а иза Музеја савремене умјетности РС би требало да буду двије гараже, те још једна подземна у такозваној "рупи" у центру града, где је раније требало да се гради тржни центар.

ГЛАС: Шта можете издвојити као позитивне стране града?

РАШКОВИЋ: Зеленило, и то треба очувати као идентитет Бањалуке. То не искључује аутоматски да на тим местима не треба градити, већ да се паметним планирањем и ту садржаји могу сместити. Високи објекти нису страни у Бањалуци, пример за то је солитер на почетку Господске који је одлично уклопљен. Увели смо принцип да се убудуће раде просторно-обликовне провере за локације на којима се предлажу високи објекти па да се кроз дискусију верификују таква решења.

ГЛАС: Какви су садржаји потребни у рубним дијеловима града?

РАШКОВИЋ: Потребне су продавнице, амбуланте, простори за децу, вртићи и игралишта, затим простори за старе у виду дневних центара, спортски и културни садржаји. На тај начин људи неће бити приморани да стално долазе у центар, те ће се у тим деловима града почети развијати и локални живот како би постали предграђа која имају смисла. За неке од тих садржаја, као што је дневни центар за старе, не морају се градити нови објекти, јер се могу адаптирати простори који већ постоје, а нису у функцији.

ГЛАС: Који простори би могли бити интересантни за инвеститоре?

РАШКОВИЋ: Једна од интересантних локација са највише потенцијала јесте Бањалучко поље, јер је површина погодна за градњу, а ту протиче и река Врбас. На том простору се могу комбиновати пословни и стамбени садржаји. Не морају се формирати нужно само пословне зоне које су након 16 часова мртве и "град духова". Ако је могуће, то треба да буде измешано и не треба стриктно одвајати пословне објекте од стамбених. Ово је погодно и за људе који ту раде јер би имали прилику да живе ближе својих радних места. Такав принцип не може да се примени у свим случајевима, на пример онда када је реч о производним погонима који стварају буку и где су велика складишта или инфраструктурни коридори као што је близина пруге или магистралних путева. У те сврхе служе локације као што су пословне зоне у Рамићима и код "Јелшинграда".

Центар града

ГЛАС: Који би садржаји требало да буду у центру града?

РАШКОВИЋ: Изнад гараже на такозваној "рупи" у центру града би требао бити трг са спомеником палим борцима и парковским простором.

По ободу тог трга, па све до парка где се налази статуа Бана Милосављевића би требало да буду изграђени стамбено-пословни објекти умерене спратности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана