Францускиња у Бањалуци пронашла љубав и посао

Јелена Цвијановић
Францускиња у Бањалуци пронашла љубав и посао

Францускиња Марион Гувијак, која у Бањалуци живи већ девет година, у овом граду је пронашла посао о којем је одувијек сањала, али и своју јачу половину и топли дом.

Ова мајка два дјечака је виши стручни сарадник на Филолошком факултету, гдје на катедри за француски језик држи вјежбе. Осмијехом дочекује студенте, а њена предавања, на којима влада другарска атмосфера, нико не пропушта.

- Први пут сам у ове крајеве дошла са пријатељима туристички и тада ми се веома допала природа, али и људи. Одлучила сам да останем овдје јер сам пронашла посао за који сам се школовала. Прво сам радила у Француском институту, а затим на Универзитету - прича Марион на течном српском језику. Према њеним ријечима, учење француског није тешко.

- Најбољи доказ за то су бруцоши који не знају добро француски језик, а након четири године га баш лијепо науче - говори Марион.

Прича да је у Француској студирање скупо и да је уз студиј морала да ради иако је имала државну стипендију.

- Бринула сам о двије дјевојчице, доводила их из школе, са њима радила домаће задатке и давала им вечеру. Љети сам два до три мјесеца обављала сезонске послове, као што је купљење шљива - каже Марион. Истиче да јој ништа није било тешко да ради јер јој је то омогућило да дође до посла којим је одувијек жељела да се бави.

- Волим свој посао, а завољела сам и Бањалуку јер многе моје нове суграђане краси гостопримство и увијек су спремни да помогну. Бањалука је лијепа, довољно малена да ми је све у њој познато и да се осјећам пријатно, а довољно велика да има богат културни живот - казала је Марион и додала да јој се веома свиђа то што има много зеленила, јер воли да трчи.

Примијетити разлике између двију култура било је лакше и јасније на почетку, а сада јој се дешава да у Француској уради ствари које су код нас уобичајене, а тамо нису.

- Када сам посљедњи пут била у Француској, оставила сам кусур касирки, а брат ми је скренуо пажњу да би то она могла схватити као увреду јер се то овдје не ради - каже она.

Сматра да становници Српске своју културну баштину и етно-идентитет више чувају и његују у односу на Французе. Овај суд вјероватно произлази из чињенице да је њен супруг Ратко кларинетиста који изучава етномузикологију, па Марион тренутно слуша свирање на гуслама, а добро зна и за шаргију и друге старе инструменте. Марион је одушевљена и домаћом храном, нарочито кајмаком, питама и винима.

- Француска има око 400 врста сирева, али нема ништа слично кајмаку, а свиђају ми се и све врсте пита, слатких и сланих. Више пута сам пробала и домаћа вина и баш су лијепа, посебно херцеговачка - казала је Марион.

Посебно је поносна на два своја дјечака који похађају вртић.

  • Задовољна сам условима у вртићу јер тамо уче пјесмице које их ја не бих могла научити. Једино што ми се овдје не свиђа јесте то да се путем медија скупља новац за тешко обољеле. У Француској се сви болесни, без обзира на статус, лијече о трошку државе. То и још неке проблеме у здравству би требало рјешавати како би будућност наше дјеце била љепша - каже Марион.

Бесплатан курс

На Филолошком факултету однедавно постоји бесплатан курс српског језика за странце.

- Они који желе да похађају овај курс треба да се јаве факултету и-мејлом -  рекла је Марион.

Додала је да сви студенти и радници Универзитета могу похађати бесплатне курсеве свих језика који се изучавају на Филолошком факултету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана