49 година од разорног земљотреса у Бањалуци: Солидарност отјерала страх из разореног града VIDEO

"Криви сат" на Тргу Крајине и данас свједочи о земљотресу који је 27. октобра 1969. у девет часова и 11 минута Бањалуку готово сравнио са земљом. Град, који се тресао на 6,6 степени Рихтерове скале, послије тога никада више није био исти. О диму и прашини који су обавили град са зебњом прича бака Манда са Старчевице која је тада имала 41 годину. Иако је од тога прошло готово пола вијека она каже да тутањ који се чуо из земље, а затим слике ужаса градских улица, никада неће заборавити.

- Било је страшно, памтићу тај тренутак док сам жива. Била сам у башти, радила сам као и иначе, кад сам чула најстрашнији звук. Опет. Нисмо се још опоравили од оног претходног страха. У том тренутку знам шта се дешава, али ни слутила нисам да ће катастрофа бити тих размјера. Имала сам осјећај да ће се свијет срушити. Након звука, осјетила сам да се тресе тло под ногама, а онда креће вриска и паника - прича деведесетогодишња Манда.

Разрушене куће и објекти, попуцале саобраћајнице, људи уплакани и у паници на улицама слика је која је јој остала урезана до данас.

- Ухватила сам дјецу и заједно смо у страху истрчали на улицу, владао је општи хаос. Ми комшије смо се међусобно помагали, а након неколико сати су постављени шатори у којима смо боравили док нам нису рекли да је кућа безбједна - додаје ова Бањалучанка.

У страшном земљотресу страдало је 15 грађана града на Врбасу, док их је 1.117 било теже или лакше повријеђено. Штета је била непроцјењива, 86.000 објеката је готово потпуно уништено, од чега 266 школа. Бањалука је за неколико минута била постала град рушевина, али не и заборављена. Људи су стизали из свих крајева Југославије, а на улицама се појавила и војска која је помагала унесрећеном народу, присјећа се Миленко Гајић.

- Људи су остали без домова. Школе, болнице, све је било уништено и сви смо били на улицама. Спавали смо у шаторима, а сви добри људи из цијеле наше тадашње државе су гледали да нам помогну - испричао је Миленко, који се са дозом страха присјећа земљотреса, ваљда оном коју има свако ко га је преживио.

О великој трагедији, убрзо се прочуло широм Европе. Помоћ је стизала из свих крајева бивше Југославије, али и из других држава. Предсједник Тито наредио је свим службама да у најкраћем могућем року обезбиједе нормалан живот свим Бањалучанима.

Међуљудска солидарност срушила је све вјерске, националне и друге разлике. Помоћ је долазила из свих градова и држава у окружењу. Бањалука никада није заборавила помоћ коју су јој пружили у најтежим временима, па тако данас имамо "Бугарску школу", ОШ "Холандија" као знак захвалности двјема државама на помоћи, а у част радника Југославије који су прикупили новац за изградњу Дома радничке солидарности. Жене из цијеле Југославије су прикупиле средства за изградњу новог породилишта, а спортски колективи за изградњу дворане.

Послије земљотреса, животи Бањалучана, али и цјелокупно функционисање града, промијењени су из корјена.

"Глас Српске" о земљотресу

О великој катастрофи која је задесила Бањалуку и шокирала цјелокупну државу свједочи и тадашњи чланак "Гласа" који је изашао 29. октобра 1969. године.

На насловној страни стоји морална подршка свим грађанима у наслову "Окружени смо великом бригом и пажњом читаве Југославије". Такође, на насловној страни се поред слика ужаса, пише о Титовој посјети Бањалуци и саучешћа које је упутио грађанима и руководству.

Цивилна заштита

Шеф Одсјека за цивилну заштиту и послове територијалне ватрогасне јединице града Младен Ћућун је, поводом навршавања 49 година од разорног земљотреса, истакао да је одсјек потпуно опремљен и обучен да реагује у случају евентуалних природних катастрофа и земљотреса.

- Тим за спасавање из рушевина броји 72 људи. Набавили смо двије радне машине, те једно теренско возило које управо може да помогне у таквим критичним ситуацијама - рекао је Ћућун.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.