Јелена Томашевић за “Глас Српске”: За свакога има неко на овом музичком небу

Јелена Томашевић за “Глас Српске”: За свакога има неко на овом музичком небу 11.08.2018 13:20 | Данко Кузмановић

Пјевачица Јелена Томашевић недавно је наступила у Банском двору Културном центру. То је њен други наступ ове године у Бањалуци. Нешто раније је наступила на тврђави Кастел. Разговарали смо с њом о наступима, каријери и музици коју ствара.

ГЛАС: Шта Вам је прва асоцијација на Бањалуку?

ТОМАШЕВИЋ: Прва асоцијација ми је да је овде нека топла атмосфера међу људима и да сам увек дивно дочекана. Вратим се кући срећна. Сви моји наступи које сам овдје имала, прво солистички концерт у Банском двору прошле године, па ове године на Кастелу, то су ми једни од најлепших концерата у каријери. Баш сам уживала на Кастелу пре месец дана. Овде имам сараднике и пријатеље и заиста сам везана за овај град.

ГЛАС: Када се не бисте бавили музиком, чиме бисте се бавили?

ТОМАШЕВИЋ: Ја сам била на друштвено-језичком смеру у гимназији, студирала сам на Филолошком факултету. Вероватно бих се бавила тиме да нисам певачица. Дакле, нечим што укључује контакт са људима. Кад сам била мала, сањала сам да ћу се једног дана бавити певањем. Са другарицама сам се играла школе. У тим дечјим играма највише је преовладавало играње учитељице.

ГЛАС: Супруг Иван и Ви нисте нигдје јавно наступали. Планирате ли?

ТОМАШЕВИЋ: Не, не. За сада не. Видећемо у будућности, како буде време одмицало шта ће нас интересовати и шта ћемо променити. За сада смо заиста успели да не мешамо послове и то се показало одличним.

ГЛАС: Шта је највредније што Вам је музика донијела?

ТОМАШЕВИЋ: То је нешто што не може да се купи никаквим парама. Људи или је воле, или слушају или не слушају. За свакога има неко на овом музичком небу. Када волите посао којим се бавите, имате и поштовање публике, пријатеља, сарадника, то је нешто посебно. Ја сам заиста јако срећна што се тиче посла. То је нека моја захвалност публици, која ме подржава, воли и извлачи из мене оно најбоље. Мислим да је лепа страна у овом послу што можемо стално да експериментишемо и да се усавршавамо. Кад урадимо неки експеримент, једноставно, то је на неки начин излет у нешто ново. Никада не знате како ће публика на то реаговати. Лепо је, неизвесност је, у сваком случају.

ГЛАС: Постоји ли неки жанр у којем бисте се вољели опробати?

ТОМАШЕВИЋ: Први албум сам снимила са Жељком Јоксимовићем. То је поп музика, са примесама традиционалних мотива. Други албум је углавном био електро-поп. То је свакако био излет за мене. Нова песма “Живот у коферима”, ова сад последња, то су потпуно нови жанрови за мене и оно што волим да слушам приватно. Мислим да је добро што имам то поље које могу да истражујем. Са друге стране, никако нисам запостављала изворну музику, ону стару музику, народну, коју сам певала као дете, и у Крагујевцу, са Бором Дугићем. То се и данас трудим да негујем на концертима и увек посветим један део томе. Људи лепо реагују на те песме. Једноставно, постоје људи који само то слушају из мог репертоара.

ГЛАС: Шта можемо да очекујемо у наредном периоду?

ТОМАШЕВИЋ: Ове године сам имала први пут солистички концерт са симфонијским оркестром, рецимо, у Македонији, у Скопљу, у македонској опери и балету. То је било необично искуство за мене. Имала сам трему кад сам се појавила на бини. У Крагујевцу сам имала концерт са Крагујевачким симфонијским оркестром и то су неке ствари које немамо сваког дана прилику да испробамо. Имала сам два успешна концерта у Немачкој. Мислим да се тај ниво мојих концерата дигао на још виши ниво и волела бих да имам прилику сваки пут тако да наступам. Драго ми је што сам на Кастелу наступала са новосадским “Биг бендом”, са којим наступам већ десет година.

У саудијском удару на Јемен убијено најмање 50 људи

Бора Дугић

ГЛАС: Шта волите људима испричати кад Вам помену Бору Дугића?

ТОМАШЕВИЋ: Ја сам срећна што сам имала прилику да растем уз таквог човека и таквог музичара. Ми смо временом постали више од сарадника. Увек сам га доживљавала као неког ујака или стрица. Тако се поставио и тако се понашао. Много ми је помогао својим примером, како се односи према музици и према послу, али и својим понашањем. Он је бескрајно талентована и занимљива особа. Јако је духовит. Свако наше путовање се претварало у неку занимљиву анегдоту. Ту је било увек некаквих прича из његовог живота. Ми смо то увек са радошћу слушали.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица