Џибонијеве трансформације кроз каријеру

Глас Српске
Џибонијеве трансформације кроз каријеру

Златан Стипишић Џибони, који је јуче прославио 50. рођендан, почео је каријеру у сплитском хеви метал бенду “Осми путник”, чији је оснивач и први пјевач. Покренуо га је 1985. године уз колеге Давора Градинског и Ненада Митровића.

Сплићанин је имао пуно упечатљивији модни стил него данас. Његов тадашњи имиџ металца укључивао је изрезану мајицу без рукава, која је откривала длакава прса, сјајне хеланке, преко којих би обукао гаће и све “запечатио” огромним ременом. Сплићанин је имао дугу разбарушену косу с којом је “хедбенгао”. Косу је данас скратио, а често је скрива и под капама које су му постале заштитни знак.

Џибони је с “Осмим путником” објавио четири албума, а неколико мјесеци након посљедњег 1988. године “Драге сестре моје... није исто бубањ и хармоника” изашао је из бенда због неријешеног питања менаџмента. Чланови састава настављају да свирају без њега, а пјевач одлази у Берлин, гдје наступа с групом “В2”, а временом се одлучио на самосталну каријеру.

- Мислим да те промјене нису ишле нагло, него постепено, па их не могу ни објаснити на начин да је постојао некакав рез. Мислим да сам сигурно по својој природи знатижељан човјек. Занима ме много различитих стилова музике. Имам осјећај да се још увијек тражим. То ме чини живим - истиче Џибони.

Његова каријера је доживјела узлет када је написао пјесму “Цесарица” за покојног пјевача Оливера Драгојевића јер је постао тражени композитор. Сплићанин је рекао да је тај хит настао на брзину.

- Двадесет минута. Нисам се силно трудио, ништа нисам мијењао на њој, ниједну ријеч, зарез, била је таква каква је. Нереално романтична, била је пјесма као да и није за то вријеме, то је била 1992. година. Нити је била за то вријеме нити је то реална веза - објаснио је Џибони.

Након тога, урадио је пјесму “Златне године” са Зринком Тутићем и наставио низати хитове те је до данас објавио 10 албума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана