Да ли је ово најконтроверзнија пјесма свих времена?

Агенције
Да ли је ово најконтроверзнија пјесма свих времена?

Џез умjетница Били Холидеј снимила је пjесму “Strange Fruit” 20. априла 1939. године, а британски ББЦ у опширном чланку објашњава зашто се та нумера и 80 година касније може сматрати најшокантнијом свих времена.

Били Холидеј је 20. априла ушла у студио са осмочланим оркестром како би снимила своју верзију пjесме “Strange Fruit”. Ова стравична пjесма о ужасима линчовања на америчком југу, не само да је била највећи хит Били Холидеј, већ је постала једна од најутицајнијих пjесама 20. вијека, која нам и данас говори о расном насиљу, истиче новинарка ББЦ-а Аида Амоако.

Нумера коју је Тајм магазин 1999. године прогласио пјесмом вијека, првобитно се звала “Bitter Fruit” и написао ју је учитељ Ејбел Миропол, ужаснут фотографијама линчовања на америчком југу.

“Написао сам 'Strange Fruit' зато што мрзим линчовање, мрзим неправду, и мрзим људе који га одржавају”, објаснио је Миропол у једном интервјуу 1971. године.

Пjесма је 1938. године понуђена Били Холидеј која је заједно са својим пратиоцем на клавиру Сонијем Вајтом и аранжером Денијем Менделсоном радила три недjеље на њој, прије премијерног извођења у њујоршком кафеу Society.

“Први пут кад сам је отпјевала мислила сам да је то била грешка... није било чак ни благог аплауза кад сам завршила. Онда је једна особа почела нервозно да тапше, и одједном су сви тапшали”, написала је Холидеј у својој аутобиографији.8

Како је пјесма постала дио њеног наступа, Холидеј се суочавала са различитим реакцијама, од суза, до напуштања концерта и расистичких провокација. Радио станице, како у Америци тако и у другим земљама свијета, одбијале су да емитују “Strange Fruit”, а њена издавачка кућа Колумбија рекордс није хтјела да је сними.

Пјесма је, међутим, одмах по објављивању оставила дубок траг у америчком друштву. Иако није била прва популарна пјесма која се бавила расним питањима, “Strange Fruit” се издвајала по свом експлицитном садржају и истовременом комерцијалном успјеху.

Активисти су пјесму послали америчким конгресменима како бих подстакли на усвајање закона којим би се забранило линчовање, а с временом је постала антирасистичка химна.

“Линчовање је постало нека врста метафоре и у том смислу је пјесма у наредним деценијама постала више метафоричка него буквална”, објаснио је за ББЦ писац Дејвид Марголик, аутор књиге о пјесми “Strange Fruit”.

Многи музичари су је обрадили, али се издваја верзија Нине Симон из 1965. чије је делове Кање Вест користио у својој пјесми “Blood on the leaves” из 2013. године.

“Страге Fruit” је 2002. године уврштена у Национални регистар значајних издања Конгресне библиотеке САД. Њена способност да шокира никада није изблиједела, и већ деценијама инспирише музичаре да пјевају о неправди са искреношћу и свешћу да пјесма може бити ванвременски подстицај за друштвене промјене, истиче ББЦ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана