Камен из римског периода

НЕВЕСИЊЕ - Претпоставка да је село Биоград надомак Невесиња некад било и град, као што му само име каже, ових дана добила је и конкретну потврду.

Познато је да су велика археолошка открића често резултат случајности, најчешће приликом великих грађевинских радова, изградње путева или неких других већих грађевинских објеката, па ни археолошки налаз до којег је ових дана дошло у селу Биоград није био изузетак у том смислу. Необичан пут проналаска експоната из давног времена, који је открио мјештанин Јован Скоруп копајући своју башту да би посадио купус, оставиће траг на страницама богате историјске стварности невесињског краја.

Иако годинама обрађује исту башту, Скоруп је овог пута одлучио да камен који му је стално сметао коначно извади из земље. Истина, камен је био у самом крају баште, једним дијелом у живици, огради баште, а другим дијелом у самој башти. Да му не би више сметао, Јован се заинатио да га се ријеши, не слутећи да ће открити значајан археолошки локалитет. Јован је учинио први корак, а сада је на археолозима да ископавају даље и да кажу своје стручно мишљење о овом локалитету.

Камен који је извадио изузетних је украса и археолошке вриједности, што је нашло упориште у тврдњи археолога из Музеја Херцеговине у Требињу, магистра Ђорђа Одавића, који сматра да се ради о дијелу скулптуре из римског периода старости преко 2000 година.

Да ли се ради о скулптури која је често красила римске куће или о надгробном споменику, показаће вријеме и наредна подробнија испитивања, која ће почети крајем јуна.

- Постоје индиције да се на већим дубинама крије тајна овог открића, који је само дио великог археолошког локалитета, што ће, вјерујем потврдити и наредно археолошко откопавање - рекао је професор историје Бошко Буха из Невесиња, такође некадашњи радник Музеја Херцеговине у Мостару.

Вођен дугогодишњим искуством, професор Буха је увидио важност проналаска и позвао археолога Ђорђа Одавића да га погледа и оцијени из којег времена потиче. Одавић и Буха сматрају да се ради о дијелу скулптуре од пронађеног постоља до нивоа кољена урађеног у камену, за који мјештани кажу да такве врсте нема у селу.

Камен димензија 50 пута 40 центиметара, велике умјетничке обраде, очито је украсни елемент неког здања из римског доба. Биоград је у римско доба био насељено мјесто, само што још није нађена тачна локација тог насеља из тог времена. Насеље је, како пише у документима, имало отворени трг, на којем се трговало робом која је долазила из приморја, за робу са ових простора. 
На удаљености од 300 метара од овог локалитета, гдје је пронађен камен, пролазила је римска цеста, која је полазила од Нароне (Метковића), преко Почитеља, Стоца и Невесиња, за Сарајевско поље, а други крак према Фочи.Такође, у том истом кругу од 400 до 500 метара налазе се и данас остаци римског моста на ријеци Дрежањци, која се ту у непосредној близини улијева у ријеку Заломку.

Невесињци се надају да су археолози на трагу доказивања претпоставке да је Биоград некад заиста био град.

Историјски извор

Село Биоград удаљено је десетак километара од Невесиња, према југоистоку, и као насеље се у историјским изворима помиње 1281. године, а 1454. године као Кастел тврђава, посјед Херцега Шћепана. И у једном и у другом помињању говори се о великом и отвореном тргу за трговину, рекао је Бошко Буха.