Култура

Aлександра Стратимировић, дизајнерка свјетла: Хероји и деликвенти свјетла

Datum: 21.11.2008 19:00
Autor: Дејан Вујанић

БЕОГРAД - Изложба "Сунчан дан" дизајнерке свјетла Aлександре Стратимировић, која живи у Стокхолму, недавно је затворена у београдској Галерији "Озон".

Велико занимање посјетилаца изазвала је поставка коју је чинила колекција са више од четири хиљаде малих, стаклених медицинских боца пуњених течношћу прецизно умијешане боје и нијансе. Са неколико корака удаљености од рада ова колекција бочица нестаје, а портрет особе на обали језера постаје видљив. За претходни рад "Девојчица са сладоледом" који има сличности са овим, умјетница је награђена престижним признањем.

- "Девојчица са сладоледом" је био мој допринос за такмичење "Targetti Light Art Award 2007" и када је идеја ушла у ужи избор, реализовала сам је у формату који је био задат. Инспирацију сам пронашла у неким лепим успоменама, фрагментима, бојама, светлу, мирисима и ситуацијама из Београда у коме сам одрасла - рекла је Стратимировићева.

Њу је занимало да ли ће успјети да са пажљиво умијешаним течностима, смјештеним у формат бочице и уз помоћ свјетла које наглашава сам облик који је течност попунила, дође до живе слике и једне дубље димензије.

- "Сунчан дан" је настао после успеха са "Девојчицом". То је део пројекта "Пејзаж са севера", мој доживљај, искуства и слике са севера Европе. Техника је иста као код првог рада. У овом формату (2х3 м) сама слика особе испред језера је доминантнија од колекције бочица. То је одмах препознатљиво. Тек посматрањем рада из близине нестаје портрет, а бочице постају видљиве - нагласила је Стратимировићева.

Према њеним ријечима, она жели да остави простор посматрачу да пронађе и доживи нешто своје. Неке ствари наговијести, али не ставља тачку на то, нарочито ако ради интервенције перманентног карактера у јавним просторима.

- Трудим се да мој рад не буде агресиван. Он је ту, постоји и живи свој живот са околином. A ко се мало задржи или заинтересује радом, пронаћи ће један отворен свет који је комплекснији што се дуже посматра. Као успешан пример тога навела бих светлосну инсталацију "Staden" (град) у фоајеу окружног суда у Стокхолму. На први поглед је веома дискретан, интегрисан у архитектуру, готово неприметан. Aли чим се поглед заустави испред 40 квадратних метара које заузима та инсталација, открива се читав један свет који има свој живот и темпо - истакла је Стратимировићева. 

Она је један од оснивача удружења "Transnational Lighting Detectives", скупа људи заинтересованих за културу свјетла из цијелог свијета.

- Удружење се састоји од дизајнера, уметника, историчара и других којима је светло и осветљење занимљиво и ко жели да размени искуства и доприноси уздизању културе светла. Идеја потиче од јапанског дизајнера Каору Мендеа, који је у Токију основао "Tanteidan", 90-их. Њихов рад и активности су заинтересовали многе из осталих делова света, па смо се 2001. године скупили ми из шест градова и основали TLD - казала је Стратимировићева.

На њену иницијативу недавно је у Београду покренут први фестивал свјетлости.

- У оквиру "Београда светлости" представили смо неколико врхунских светских дизајнера светла који су описали ситуацију у градовима из којих долазе. Из тих презентација смо могли да научимо да бисмо многе неквалитетне ствари могли да спречимо уколико би се о Београду размишљало као о једној целини. Такође нам је била значајна радионица са студентима из Србије и иностранства који су уз менторско вођење ових дизајнера анализирали ситуацију у Београду, трагајући за "херојима" и "деликвентима" светла - рекла је Стратимировићева.

Aјндховен

Управо сам се вратила из Aјндховена, града који би већ могао да се опише као град светлости. Већ трећу годину заредом тамо се организује фестивал светла "Glow", који је ове године прерастао у масовни догађај. Посетило га је више од 200 хиљада посетилаца. Фестивал ове године представља двадесетак светлосних инсталација смештених на релацији од два километра. Полазна тачка је центар града, а завршава се у "забрањеном граду", "Филипсовој" територији која је сада први пут отворена за јавност - рекла је Aлександра Стратимировић. 

© Глас Српске 2008, Управа: Директор 051/ 231-077 Централа 051/ 231-031 Фаx 051/ 231-013, Маркетинг Директор: 051/ 231-321 Служба 051/ 231-081 Фаx 051/ 231-080, Ин Мемориам Служба: 051/ 223-210 Фаx 051/ 223-211, Маркетинг комерцијалисти: Драган Станисављевић 051/ 231-079 065/ 912-05