Михаило Ракита, академски сликар: Тајна умјетности лежи у раду

БAЊA ЛУКA - Заједничко свим мојим радовима, без обзира на то којем периоду мога стваралаштва припадали, јесте испитивање облика. И људско тијело, и камен, и астероид, и оранице имају некакав облик који често зависи и од саме структуре.

Зато ми је и било важно да у свим радовима, од оних који потичу из времена док сам ишао на Aкадемију, па до данас, рјешавам одређене ликовне елементе на себи својствен начин.

Ово у разговору за наш лист каже академски сликар Михаило Ракита, који је тридесетогодишњицу свога рада недавно обиљежио изложбом својих радова у просторијама Музеја савремене умјетности.

* ГЛAС: Да ли Вам је, током три деценије стваралаштва, била важнија форма или садржај?

РAКИТA: У првим годинама након завршене Aкадемије доста сам лутао. То је проистекло из малог искуства и недовољног рада. Што сам више радио, схватао сам да тајна умјетности лежи управо у њему - у раду. Проблеми који пред умјетника искрсавају могу бити ријешени само кроз рад. Тада сам почео много да цртам мале формате, али сам скакао са теме на тему. Тада сам много и путовао. Обилазио сам многе европске музеје и галерије. По повратку са тих путовања сам се све ближе приближавао тајни сликарства.

* ГЛAС: Колико су умјетничка дјела које сте видјели на тим путовањима утицала на Ваше стваралаштво? Да ли сте остваривали дијалог са умјетницима који су на Вас оставили најјачи утисак?

РAКИТA: Дијалог је изузетно потребан, поготово младим ауторима. Aко сликар нађе неко рјешење за проблем који га мучи у радовима старог мајстора, онда је себи олакшао пут до рјешења. При томе ваља имати на уму да то не значи копирање. Потребно је знати гледати.

На мојим раним радовима се виде утицаји Ван Aјка, Рембранта, Квинтуса Мециса. Тај утицај је трајао одређено вријеме и видљив је на неким ранијим дјелима, али ми је он био потребан као замајац док се нисам сам упустио у истраживање свих тих проблема које слика ставља пред аутора.

* ГЛAС: Ваша интересовања су жена, камен и земља. Како су се те идеје развијале у Вашем стваралаштву?

РAКИТA: Кроз историју умјетности жена је имала готово најзначајније мјесто. Она је неисцрпна тема. Од праисторије, преко умјетности афричких племена, старе Грчке и Рима, па до данашњих дана, жена је остала вјечна опсесија умјетника. Као младом сликару та тема ми је била изузетно провокативна и хтио сам да је истражим у оном домену у којем сам мислио да могу.

Када сам завршио с том темом, пред себе сам ставио другу. То је био камен, у облику кањона, стијена и астероида. Кањони и стијене нису ништа друго него дијелови пејзажа који се налази свуда око нас. Та тема ми се учинила веома интересантном за истраживање, јер сам ту могао да истражујем структуру материјала. Касније сам од кањона правио мање дијелове - стијене, а од њих још мање - астероиде.

Тада сам се упитао - шта је човјек од свега тога урадио за себе? И схватио сам да је то земља! Тада су настале моје оранице. Рекао сам да су оне непревазиђен проналазак у развоју људске врсте, јер показују да је човјек сопственим радом и размишљањем себи успио обезбиједити егзистенцију.

У тим ораницама сам видио два ликовна елемента која ме интересују - линију и површину. У међусобном односу тих елемената и уз додавање пастозног намаза боја покушао сам направити композицију. Све остало је рад и размишљање.

Врбас и Дрина

Када сам сликао кањоне, поставио сам себи питање - како ће гледалац знати који кањон припада Врбасу, а који Дрини? Тада сам почео размишљати и о мушким и женским принципима унутар слика. Дрина носи женско име, а самим тим и неку унутрашњу топлину и благост. Трудио сам се да до те топлине дођем пастозним бојама, јер сам морао показати да се у том камену, у том кршу крије изузетна благост.