Своју мултимедијалност позната београдска глумица Ивана Михић показала је оснивањем успешне продуцентске куће "Хоризонт", па онда и објављивањем компакт диска са музиком из позоришне представе "Тринидад".
На београдском Сајму књига разоткрила је још један свој таленат потписујући, као аутор, роман првенац "Мој једини живот" и у жижу јавности доспела у новој роли, овога пута као писац.
Говорећи о свом роману, Ивана, иначе, кћерка познатог брачног пара глумице Вере Чукић и писца и сценаристе Гордана Михића, у интервјуу за "Глас Српске" открива да јој је жеља била да се бави темом како пронаћи љубав у суровом свету без осећања.
- Моја књига је прича о тридесетогодишњакињи која је у очајничкој потрази за љубављу. У тој потрази, односно потреби и у том окружењу у којем се креће, а које баш није рођено за љубав, дешава јој се свашта - открива укратко глумица садржај дебитантског романа нашим читаоцима.
* ГЛAС: Коју поруку шаљете у књизи?
МИХИЋЕВA: Хтела сам да покажем да живимо у свету захваћеном економском кризом која је, према мом мишљењу, проузрокована духовном кризом у свету. Ту су, с једне стране, они који незајажљиво отимају све што стигну и намерно руше одвајкада утврђене моралне норме постављајући свој изопачени кодекс понашања, а на другој, они на чији рачун се граби и принуђени су да се сналазе да би опстали. Током те борбе за опстанак, неки пристају да праве изнуђене компромисе, да гуше или одбацују своја традиционално наслеђена морална начела и тако се прилагоде новом свету. У мојој књизи има и оних трећих, који не пристају на све поменуто и таворе изгубљени у безнађу неприлагођености.
* ГЛAС: Где је ту Ваша јунакиња?
МИХИЋЕВA: Покушавајући да пронађе љубав, у том и таквом свету, она упада у разне ситуације и места на којима се љубав не налази. Среће људе који нису адекватни ономе како замишља правог мушкарца. Заљубљује се у доста млађег, па доста старијег и непромишљено срља у љубавне авантуре. Моја јунакиња је једноставна девојка коју окружење мами у гротло неискрених међуљудских односа, јалових генерацијских окупљања, којекаквих новокомпонованих бизнис журки, глуварења, непромишљених љубавних авантура проистеклих из очајничке потребе за љубављу...
* ГЛAС: Како се носи са тим окружењем?
МИХИЋЕВA: У животу наизглед једноставних људи догађа се, неретко, веома буран и драматичан след догађаја који их понекад доведу до великог лома душе. Тако и она, тражећи излаз из усамљености, упада у низ ситуација које су и веома комичне. Роман је, иначе, написан у форми исповести, тако да има доста самоироније и хумора. Aли, хтела сам да покажем да када покушавамо да, ако нам је тешко, оно што нам се дешава посматрамо са хуморне стране, то нас одржава у животу.
* ГЛAС: Зашто назив "Мој једини живот"?
МИХИЋЕВA: Живот који нам је подарен јединствена је и непоновљива шанса. Једним делом је на нама самима како ћемо шансу искористити, али, нажалост, та шанса умногоме зависи и од правца у ком се развија духовност човечанства, од погрешних вредности које се промовишу и закона бескрупулозности и себичлука који доминирају.
* ГЛAС: Чуло се да у овом узбудљивом роману непредвидиве радње главна јунакиња вешто трага за својим циљем до последње странице. Проналази ли на крају љубав?
МИХИЋЕВA: За сваког постоји неко ко је онај прави, али је потрага тешка, а читаоцима препуштам да открију има ли излаза из света обмане, лажи, заваравања и може ли се догодити чудо које ће из темеља преокренути живот главне јунакиње.
* ГЛAС: Какве реакције очекује књижевница Ивана Михић од публике која је навикла да је гледа у позоришту, ТВ серијама и филму?
МИХИЋЕВA: Очекујем све врсте реакција са каквим сам се и до сада суочавала.
* ГЛAС: Зашто сте као тему романа одабрали потрагу за љубављу?
МИХИЋЕВA: Та потреба се јавила зато што имам много пријатеља, а и ја међу њима се налазим у некој потрази за неким људским бићима. Не мора то бити само љубав, већ генерално потрага, јер тешко је пронаћи људе који су у складу са вашим кодексима.
* ГЛAС: Колико је, према Вашем мишљењу, тешко да се, у свету данашњице, не одступи од сопствених ставова и вредности?
МИХИЋЕВA: Искушења су свуда око нас и сви смо сигурно, мање или више, правили компромисе у животу. Неке особине, вероватно, никад не бисмо развијали у себи да нисмо у прилици да се боримо за опстанак. Некад су то добре особине, а некад оне мање добре, тамније обојене или накарадне. Тим питањем се такође бавим у роману кроз јунакињу, али и људе које она упознаје. Тежак је данас пут оних који не иду макијавелистичким принципом, иако ни пут оних који иду њиме не гарантује добар исход.
* ГЛAС: Шта може да нас извуче из те кризе савременог света?
МИХИЋЕВA: Не одступити од правих вредности, не склањати се у страну и не повлачити се пред агресивношћу бескрупулозних, већ свакодневно давати подршку здравој памети, разумевању и љубави јесте оно основно што, верујем, може свет да извуче из кризе.
* ГЛAС: С обзиром на то да сте глумица, и то врло успешна, откуда та потреба за писањем?
МИХИЋЕВA: Пишем од када знам за себе. Прво сам мало писала песме, па прозу, а онда и једну књигу за децу "Мој друг исподкреветни мрак", коју сам радила са мојој мајком Вером Чукић. Та књига је претворена у дечију представу позоришта "Бошко Буха" и имала је доста успеха. Ово је први пут да сам се усудила да напишем роман и надам се да сам наследила бар мало гена за писање.
* ГЛAС: Ваш отац Гордан Михић је један од најпознатијих савремених писаца и сценариста. Да ли Вам је помогао приликом писања?
МИХИЋЕВA: Тражила сам од њега помоћ, а када је прочитао, рекао је да уопште нема потребе да ми, у било чему, помогне. Јако му се допала књига и не знам да ли је у оцени био субјективан. Aли, прочитајте је па ћете проверити. Мој стил је, иначе, много другачији од онога како он пише, али таленат очигледно нема везе са тим какав је чији стил и начин писања.
* ГЛAС: Где Вас публика може видети као глумицу?
МИХИЋЕВA: У новом филму "Бацио сам чини на тебе" играм једну од главних улога, а после две године паузе, поново сам и у телевизијској серији. Овога пута то је "Мој рођак са села", која се недељом увече емитује на Радио-телевизији Србије и у њој игра и моја мајка. То је једна одлично урађена и тачна прича о Србији данас.
* ГЛAС: Да ли паралелно радите и у позоришту?
МИХИЋЕВA: Да, мада тренутно не радим ништа, јер немам времена. Открићу вам да ће идућег пролећа бити један врло занимљив пројекат. Aли… О том, потом…
* ГЛAС: Планирате ли промоцију свог романа у Републици Српској?
МИХИЋЕВA: - Уколико неко буде желео да дођем и представим књигу, може да ме контактира преко издавачке куће "Лагуна" и ја ћу се врло радо одазвати таквом позиву.
* ГЛAС: Где највише волите да радите, на филму, позоришту или ТВ-у и колико вам значи бављење продуцентским радом у којем сте се показали врло успешном?
- Те три врсте улога се не могу поредити, јер свака има своју чар. Продуцентски рад није креативан, али ми пружа другачију врсту сатисфакције и једно друго осећање. Уз помоћ моје продуцентске куће је у свет глуме изашло 30 аутора и глумаца дебитаната, којима је први пут пружена шанса да раде. И ја се тиме поносим. То је била моја жеља, да почну као млади, а не да таворе чекајући неку шансу до 40. или 50. године живота.
Ивана Михић је као деветогодишња девојчица први пут заиграла у комедији "Срећна породица", па остварењу "Варљиво лето '68". Након дипломе Факултета драмских уметности, ређале су се бројне филмске улоге. Између осталог, у филмовима "Нападач", "Тераса на крову", "Купи ми Елиота", "Условна слобода". Позоришна публика је памти по главним улогама у представама "Неки то воле вруће", "Сирано од Бержерак", "Маска", "Било једном у Београду"… ТВ славу јој је донела серија Синише Павића "Срећни људи", а памтимо је и у "Роману о Лондону", "Горе-доле", "Сарајевским причама"… Њена продуцентска кућа је до сада урадила четири играна филма: "Купи ми Елиота", "Механизам", "Она воли Звезду" и "Сироти мали хрчки". Председница је Скупштине Aсоцијације филмских продуцената Србије и ангажована у бројним хуманитарним акцијама "Извор светлости".
© Глас Српске 2008, Управа: Директор 051/ 231-077 Централа 051/ 231-031 Фаx 051/ 231-013, Маркетинг Директор: 051/ 231-321 Служба 051/ 231-081 Фаx 051/ 231-080, Ин Мемориам Служба: 051/ 223-210 Фаx 051/ 223-211, Маркетинг комерцијалисти: Драган Станисављевић 051/ 231-079 065/ 912-05