Музејско благо Републике Српске

БAЊA ЛУКA - Филмску заоставштину првог управника Музеја Врбаске бановине Шпире Боцарића неопходно је заштитити да би се сачувала на прави начин. Иницијативу да се његова баштина његује и прикаже широј публици недавно су покренули генерални директор Радио-телевизије Републике Српске Драган Давидовић и Музеј Републике Српске, а подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске.

- Када сам постављена на мјесто директора Музеја, инсистирала сам на томе да видимо шта се све налази у музејским депоима. Тако смо пронашли на недоличном мјесту филм Шпире Боцарића, снимљен 1937. године. Поред овог филма, нашли смо још неколико филмова који су били разбацани и несортирани, што свједочи о великом немару према културном благу - рекла је директорка Музеја Републике Српске Нада Пувачић.

Она је одмах обавијестила Југословенску кинотеку о овом значајном проналаску и Aлександар Ердељановић, који је дошао са својом екипом из Београда, новембра 2006. године, потврдио је да се ради о вриједном филмском материјалу, који треба да се среди и заштити.

- Ријеч је о филму "Бања Лука и друга мјеста Врбаске бановине", ширине 16 милиметара, дужине 360 метара, који је настао спајањем неколико краћих филмова о појединим областима Врбаске бановине - истакла је Пувачићева.

Филм, који је етнографског карактера и историографског значаја, приказује амбијенталне цјелине, живот људи у том времену, обичаје и ношњу.

Боцарићево остварење је имало своју премијерну пројекцију у оквиру протеклог Међународног фестивала кратког филма "Краткофил".

- Организатори "Краткофила" су жељели да се филм Шпире Боцарића премијерно прикаже на овом фестивалу. Будући да материјал није био у најбољем стању, ангажовањем Радио-телевизије Републике Српске и господина Давидовића, набављен је одговарајући пројектор. Филм је сређен у Југословенској кинотеци и тако припремљен за пројекцију - нагласила је Пувачићева.

За коначну обраду филма, међутим, треба још много рада. Зато је ангажован телевизијски сниматељ Милош Паликовић, који треба да прегледа филм, констатује у каквом је стању, да га премонтира, избаци евентуална оштећења и да га сачува. Рад би се одвијао у Југословенској кинотеци.

- Да би филм могао да се прикаже у јуну сљедеће године, како је предвиђено, мој задатак је да направим шпицу и да титлујем одређене дијелове материјала због идентификације људи, објеката и мјеста - објаснио је Паликовић.

Кампања заштите филмова

У депоима Музеја пронађено је још филмова велике вриједности. Због тога што се по архивама различитих предузећа, институција културе и приватним збиркама налази много филмова, желимо да покренемо кампању заштите ове филмске грађе и смјестимо је у једну намјенску установу - рекла је Нада Пувачић.