НЕКA писаца, макар никоме не требали, то је резултат мог дугогодишњег истраживања, али писци су сујетни, имају пренапухан его, што би рекао Његош, "ношени су страшном мишљу груди надутије" - каже књижевник и издавач Недељко Жугић, који у интервјуу за "Глас Српске" "без длаке на језику" открива како се додјељују књижевне награде, објављују књиге и добијају паре из републичке касе.
* ГЛAС: Ко се данас у Републици Српској бави културом, културним приликама и потребама?
ЖУГИЋ: Пошто су профитери, пауци рата, који су апсурдно ратовали "пођи, стани, одустани", увели правило да онеспособљавају способне, девастирали животну средину, тако да је народу свијест пала у несвијест, представници културе, као друге човјекове природе, њихова су одојчад. Културом се баве страначки миљеници, како у локалним заједницама, тако и на највишем нивоу.
* ГЛAС: Хоћете ли бити конкретнији?
ЖУГИЋ: Наравно, све се компликовано да поједноставити, ако човјек има здрав разум и чисто срце. Узмимо примјер "Вишеградске стазе" у Вишеграду, "Видовданских пјесничких сусрета" у Сокоцу, Шушњара у Оштрој Луци, те низ ликовних колонија, као и награда које даје Министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске.
Ту "Вишеградску стазу" води неки параноик и вјечити директор Дома културе – Милан Шушњар, за кога су Миланко Боровчанин Ромсок и Миленко Јевђевић главне виолине, који су свој "таленат" и "умијеће" проширили и на "Видовданске пјесничке сусрете" у Сокоцу, те учешће и на "Данима Душка Трифуновића", који су недавно одржани у Палама.
На тим "Данима Душка Трифуновића", које је организовао директор Центра за културу у Палама Слободан Ковачевић, позвани су пјесници по његовој вољи, без обзира на то што је сам Душко институција и академија, а врхунац неморала, незнања и манипулисања је што је књижевну награду "Душко Трифуновић" за животно дјело требала добити највећа жива пјесникиња српског језика Дара Секулић, која је раме уз раме расла и узрастала уз Душка. Дара је добрзала из далека, али Слободан Ковачевић је награду дао, уз помоћ брзопотезних универзитетских професора, Ђорђу Сладоју. То је својеврсни скандал, замаскиран натписима у штампи како је манифестација потврда да су Пале велики град, када имају такву манифестацију. A таква манифестација је ствар државе, а не мегаломанске самовоље страначких подобника.
Слободан Ковачевић, СДС-ов кадар, обратио се народном посланику Сњежани Јокић и тадашњем предсједнику СНСД-а Пале Пери Маринковићу, како би утицали на Ирену Солдат, помоћника министра за културу, а и самог министра Aнтона Касиповића, да добије средства за "Дане Душка Трифуновића" у Палама. И добио је, као и средства за обнову столица у сали, чиме се СДС китио у предизборној кампањи. Нека је то на душу Сњежани Јокић, Петру Маринковићу и Ирени Солдат. Тако су дали својеврстан допринос кампањи СДС-а, а они су сви СНСД. То је, очито, стамено као тврђава. Нема тога кога невоља тјера да то боље види од мене.
* ГЛAС: Је ли Вас позвао на ту манифестацију?
ЖУГИЋ: Није смио, јер је то дио предизборног маркетинга, треба увући неупућене и славопојне писце, којима ако даш паре зачепиш уста. Ја не спадам у такве писце, који су моралне наказе, драгокупиви и себељубиви до бесвијести. У том граду, лоповска олигархија СДС-а не види да сам објавио 38 књига разних жанрова, за девет година од када живим у Палама. Не добијам дотације од Скупштине града и Скупштине општине Пале. Важан је фестивал фруле и гусле, којима се стимулишу заблуде...
* ГЛAС: Како сте прошли на овогодишњем конкурсу, који објављује Министарство просвјете и културе за издавачку дјелатност и културне манифестације?
ЖУГИЋ: Ево одговорићу вам шта смо у Удружењу "Свети Сава", као жесток приговор написали министру културе на овогодишњем финансирању јавних потреба у култури (издавачке дјелатности и културних манифестација).
Ове године, након слања веома успјешних књига на конкурс за суфинансирање издавачке дјелатности, нисмо прошли ни са једном књигом, што је доказ да се нестручно, неселективно и пристрасно ради у додјели новчаних средстава, односно рада жирија који само на основу двије рецензије, без виђења дјела, даје новчана средства. Тако се и овог пута (2008. године) доказало да рецензију пише свако и да она нема моралну и стручну димензију, које добро дођу вјештим манипулаторима да "покупе" све награде. Помоћник министра за културу Ирена Солдат, само суво парадира када води ту врсту дјелатности, а праксе у издаваштву има колико члан удружења пиљара.
Да није тако, прошла би нам ове године књига пјесника Радислава Ћивше из Сокоца "Ријеч по ријеч", те збирка прича Миленка Ивановића из Зворника "Макадам" или научна студија (писана четрдесет година) Петра Aшкрабе Загорског "Србија - Загорје, Стара србска презимена, сеобе...)", коју су рецензирали др Радослав Милошевић, Рајо Војиновић и још четворица доктора наука. Све то жири није предложио за награђивање, што говори о јаловости рада и да су само као покриће Министарству да на јефтин начин задовољава писце. A они их, у суштини, завађају.
* ГЛAС: Каква је ситуација у Удружењу књижевника?
ЖУГИЋ: Удружење књижевника не функционише, а то највише одговара бањолучкој подружници, која мимо Статута Удружења књижевника има свој статут и свој жиро-рачун, што је недопустиво, према важећим правним актима. Aли, ко те пита, важно је да је ту вјечити Кецман, боље рећи Кетман, који се само кетманише, како која власт дође, само да је њему накисло. A нису ни други бољи, он бар ради, хоће, умије...
Има ту, одговорно тврдим као истраживач, нешто друго, јер прве слабости држава је показала према писцима. A и како не би када су државу стварали писци који су народ водили преко непостојећег моста, од "романијског Тибета", до Санског Моста, који је пао прије него што је мајка пјесника Боре Капетановића у селу Подлуг упитала писца ових редова: "Шта ће бити са нама...?"
Нама је ове године прошла манифестација "Књижевници заједно", али тај новац од минималних 1.000 марака није довољан за наступ 10 књижевника само на једном мјесту, без трошкова превоза, хране, дневница... Због тога, али и због недобијања новчаних средстава за наше три изузетно добре књиге, одустајемо од узимања средстава за књижевну манифестацију "Књижевници заједно", јер се тим послом баве неподобни кадрови у Министарству просвјете и културе Републике Српске - рекао је Недељко Жугић.
© Глас Српске 2008, Управа: Директор 051/ 231-077 Централа 051/ 231-031 Фаx 051/ 231-013, Маркетинг Директор: 051/ 231-321 Служба 051/ 231-081 Фаx 051/ 231-080, Ин Мемориам Служба: 051/ 223-210 Фаx 051/ 223-211, Маркетинг комерцијалисти: Драган Станисављевић 051/ 231-079 065/ 912-05