Димитрије Војнов: Српски филм мора оздравити

Српском филму није потребна “холивудизација” да би оздравио.Потребан је повратак коренима филма као форме.

Подсетићу, филм је почео као научни проналазак. Затим је постао циркуска атракција, да би, потом, почео да бележи стварне и фикционалне догађаје. Тек онда је постао забава и на крају уметност. Дакле, када српски филм буде у себи могао да инкорпорира све ове елементе који су у основи природе филма, тада ће оздравити. Ово је за “Глас Српске” рекао филмски критичар и сценариста Димитрије Војнов, који тренутно ради на свом новом филму.

* ГЛAС: Докле се стигло са радом на Вашем остварењу “Шишање”?

ВОЈНОВ: “Шишање” се, упркос свему, приближава крају свог снимања. Реч је о компликованом пројекту који мора да се снима по етапама, због физичке трансформације глумаца која подразумева шишање и рад у теретани. Цела ствар је покренута огромном енергијом и ентузијазмом екипе. И “Шишање” ће ипак бити снимљено, и биће први од наших ненамирених пројеката који ће прогонити савест полусвета, који у овом тренутку управља токовима српске кинематографије.

* ГЛAС: Који су проблеми сценарија у српском филму?

ВОЈНОВ: Српски сценарио има више проблема. Први проблем је то што смо ми махом још увек у домену “усмене драматургије”, млади писци много више причају о својим идејама него што их пишу. У том смислу, на нашем сценаристичком тржишту у суштини имамо мали број текстова у оптицају. Други проблем је што се на сценаријима недовољно ради и сценаристи су мање плаћени јер у фази рада на сценарију обично нису прикупљена сва средства за филм, тако да је мотивација на ниском нивоу. Трећи проблем је што мислим да би курс филмског сценарија на филмским школама морао да се модернизује пошто се од српских сценариста још увек махом очекују да буду писци у руском смислу те речи, дакле људи који се баве речима, идејама, историјом, а форма је тек на другом месту.

* ГЛAС: Да ли постоји потреба за жанровским филмом у српској кинематографији и зашто је он битан?

ВОЈНОВ: Жанровски филм у ужем смислу представља окосницу свих кинематографија које пледирају да имају публику. Пошто је српски филм један од ретких, уз амерички и индијски, који је на властитом тржишту гледанији од страног филма, логично је да гаји властиту традицију квалитетног репертоарског филма који у себи подразумева и жанровски филм. С друге стране, у пласману српског филма на страном тржишту занемарена је та жанровска линија, која је за одређене жанрове, попут хорора, врло развијена. Ипак, филм “Зона мртвих” Милана Тодоровића и Милана Коњевића показује како се може успоставити контакт са страном жанровском сценом.

Тренд стрипова 

Да би се разумело уозбиљење Бетмена у новим филмовима, мора се посматрати шира слика, односно тренд стрипова да сагледавају јунаке из других углова. Међутим, док је у стрипу знатно лакше манипулисати реализмом, пошто стрип сам по себи не мора да има кохерентност која је филму нужна, на филму то теже иде. Кључни суперхеројски филм ове сезоне је “Хенкок” Питера Берга - рекао је Димитрије Војнов.