Чији је домаћи филм?

БAЊA ЛУКA - Да ли одредница “домаћи филм” означава онај филм који је снимљен на језицима народа бивше Југославије или овај назив данас треба да се користи да представља остварење настало у оквиру одређене националне кинематографије?

Ово је проблем са којим се сусрећу гледаоци, филмски радници, али и статистичари. Примјетно је то у годишњим билтенима за културу и умјетност Републичког завода за статистику, у одјељку о кинематографији у Републици Српској.  

У колонама у којима се прати број филмова и представа, односно посјећеност биоскопа, под “домаћи филм” заведен је онај произведен на некадашњем српско-хрватском говорном подручју, без обзира на земљу продукције.

Спорна категорија треба да има важну улогу, пошто се на овај начин прати, помаже и штити национална филмска продукција. Будући да Републички завод за статистику покрива територију Републике Српске, у којој филмска производња готово да и не постоји, поставља се питање оправданости овакве класификације.

Помоћник директора Републичког завода за статистику Богдана Радић рекла је да се о овом проблему већ дуже размишља, али због недостатка капацитета није се још кренуло са ревизијом билтена.

- До сада смо узимали у обзир традицију и поимање наших грађана, који домаћи филм схватају шире од државних граница. Имамо намјеру да у догледно вријеме радимо на ревизији наших образаца и да их прилагодимо садашњој ситуацији и захтјевима “Еуростата” - рекла је Радићева.

Досадашње истраживање, додала је она, спроведено је према стандардима какви су важили раније, па ће Завод или да уведе рубрику о филмовима из бивше Југославије или да све филмове сврста под стране.

Остварења у Србији 

Нада Богдановић из Завода за статистику Србије потврдила је да се “домаћи филм” у прегледима ове институције искључиво третира као онај који је произведен у земљи.