Редитељ Боњо Лунгов: Музика отапа лед на сцени

Етно-музика ми је велика инспирација за сваку представу коју режирам, јер се преко ње јасно осликава суштина цјелокупног фолклора.

. Много познајем фолклор Балкана, па сам се зато и одлучио да радим “Фолклорну магију” у Дјечијем позоришту Републике Српске. Јако ми је занимљиво да истражујем етно-насљеђе у било којој земљи, а најбоље ипак познајем оно из Бугарске. Често нисмо ни свјесни какво богатство и раскош крије етно-магија и колико се могућности крије за сваког умјетника. Све што запазим у култури неке земље, може бити подстрек за нека нова умјетничка дјела - рекао је за “Глас Српске” редитељ Боњо Лунгов из Софије, који потписује текст и режију представе “Фолклорна магија” у Дјечијем позоришту Републике Српске.

* ГЛAС: “Фолклорна магија” није Ваша прва представа која обилује етно-детаљима. Шта је Ваша основна идеја када режирате овакве комаде?

ЛУНГОВ: Радећи позоришне комаде са етно-детаљима дошао сам на идеју да истражујем колико данашња дјеца познају ту област. У неколико европских земаља испитивао сам малишане да ли знају шта су неки предмети који су се у прошлости користили у домаћинству, пољским радовима... Нису били сигурни за шта сви ти предмети служе. Оно што је некада било свакодневица наших предака, потпуно је ишчезло, па су и ти дијелови покућства пали у заборав. Оваквим представама желим да оживим ствари загубљене на таванима и да им дам нови сјај. Вријеме у којем живимо донијело је неке нове трендове, рачунаре, мобилне телефоне, а неријетко занемарујемо праве и истинске вриједности. Међутим, неопходно је да нове генерације познају музику, игру, народне ношње, који су дио традиције. Представа у бањолучком позоришту ми је посебан изазов, јер имам прилику да се упознам са етносом једне друге земље. A познато је да се човјек учи док је жив.

* ГЛAС: Пошто је ова представа коју радите само мало ријечи и много музике, колико дајете значај покрету и мелодијама на сцени?

ЛУНГОВ: Театар је магија. Aко у представи нема музике, која даје чаролију цијелој атмосфери, све је недовршено. Наравно, музика мора да има своју функцију на сцени и мора се пажљиво “дозирати”. Музика је као зачин који морате пажљиво додавати, да не бисте претјерали. Сви дијелови представе су важни, али мелодије су те које могу да отапају и највећи лед на сцени. Посебно представе попут “Фолклорне магије” не могу да се замисле без музике, јер она овдје има и другу вриједност, открива традицију.

* ГЛAС: Лутке су саставни дио већине позоришних комада које сте поставили на сцену. Какав значај придајете луткама у представама за дјецу, али и одрасле?

ЛУНГОВ: Лутка је у позоришту фантазија која увијек представља оно што жив глумац не може. Због тога лутке у позоришту увијек отварају нове могућности, које често прелазе у магију. Некада се не ради о класичним луткама, него о детаљима који, склопљени заједно, дају чаробне путеве театра. Када је ријеч о “Фолклорној магији”, од неких обичних предмета стварамо нове детаље, некада и жива бића, да бисмо отворили врата жељеног свијета. У овом случају етно-насљеђа.     

Балкан

- Балкански народи су много темпераментни и зато ми никада није било тешко да направим етно-представе које обухватају њихово културно насљеђе. Са друге стране, иако сам боравио и у другим европским земљама, Француској, Њемачкој, никада нисам успио да њихов етно-миље оживим на позоришној сцени. Једноставно, нису имали ту “фолклорну магију” - рекао је Боњо Лунгов.