Суд надлежан по тужби Хрватске

ХAГ - Међународни суд правде у Хагу огласио се јуче надлежним за тужбу Хрватске против Србије, којом се тврди да је званични Београд одговоран за геноцид наводно почињен над несрбима у тој републици 1991-1995. године.

Одлуком коју је у хашкој Палати мира саопштила предсједница суда Розалин Хигинс, одбачен је приговор Србије да највиши суд УН није надлежан, зато што у вријеме подношења тужбе, у јулу 1999. године, тадашња СР Југославија није била чланица УН, у које је примљена 2000, нити потписница Конвенције о геноциду.

За одбацивање приговора Србије, гласало је 10 судија, а за усвајање седам судија.

Поступак пред највишим судом УН, послије одлуке, биће настављен размјеном писаних аргумената о суштини хрватске тужбе, односно о томе да ли је у Хрватској почињен геноцид и да ли је Србија одговорна за то.

Суд је закључио да су, премда је статус СРЈ у УН од 1992. до 2000. био "неизвјесан" и "противречан", саме власти у Београду током деведесетих прихватиле надлежност Међународног суда правде, одговарајући на тужбе БиХ и Хрватске и улажући тужбу против земаља NATO.

Према одлуци, СРЈ је декларацијом из априла 1992. године упућеном Генералној скупштини УН објавила да преузима све међународне обавезе СФРЈ произашле из чланства у међународним организацијама и конвенцијама, укључујући и Конвенцију о геноциду.

Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.

Политичка одлука

Главни правни заступник Србије Тибор Варади изјавио је јуче да би Србија могла поднијети противтужбу против Хрватске пред Међународним судом правде, али да је то "политичка одлука".

- Осам година се у нашем тиму радило и на припреми одговора на хрватску тужбу и на противтужби... То је ствар политичке одлуке да ли ће се противтужба поднети, то није на правницима - изјавио је Варади.

Он је изразио увјерење да је било боље да се спор окончао на питању надлежности, зато што "конфронтација читавих заједница није здрава ни добра, ни за нас ни за Хрватску".

Негативно о Трибуналу

Већина Срба, Хрвата, Црногораца и Македонаца сматра да Хашки трибунал не доприноси помирењу у региону, већ само одржава напетост на Балкану, док супротну оцјену износи већина Aлбанаца и Бошњака, показује истраживање агенције Галуп о јавном мнењу на западном Балкану, објављеном јуче у Бриселу.

Око 64 одсто грађана Србије сматра да је улога Хашког трибунала лоша за регион, док 19 одсто сматра је позитивном.