Грађевински послови владике Aртемија

БЕОГРAД - Владика Aртемије нудио је и премијеру Војиславу Коштуници и министру Велимиру Илићу да компанија “Раде неимар” гради по Косову.

Грађевинска компанија “Раде неимар д.о.о.”, иза које, како је утврдила Српска православна црква, стоји епископ рашко-призренски Aртемије, основана је без знања Цркве и, како је утврђено, у пословима обнове светиња на Косову пословала је незаконито.
Б92 дошао је у посјед извјештаја о финансијском пословању предузећа “Раде неимар д.о.о.”, у којем пише да је владика Aртемије 2005. услуге ове компаније нудио и тадашњем премијеру Војиславу Коштуници за обнову цркава на Косову.

У документацији до које је дошао Б92 стоји да је Епархијски центар “Раде неимар д.о.о.” регистрован у Београду на адреси Пере Сегединца 4, а на име Предрага Суботичког.

На поштанском сандучету број 9, поред презимена Меденица, стоји и име Предраг Суботички, као и назив Епархијски центар, али је станар који нам је отворио врата рекао да се та фирма више не налази на тој адреси.

Како пише у извјештају, “Раде Неимар” основан је 2003. као предузеће за грађевинарство, трговину и услуге.

Исте године, Епархија, на чијем је челу Aртемије, без знања Цркве склапа уговор са Предрагом Суботичким, којем одобрава да у свим пословима заступа Епархију и, како пише у документу, фирма годинама Српској православној цркви не уплаћује неопходне дажбине.

Епископ Aртемије своју грађевинску фирму препоручује и државним органима. Бивши министар за Косово Слободан Самарyић, који је иначе високи функционер ДСС-а, сматра да се инсистирањем на причи о грађевинској фирми епископа Aртемија скреће пажња са главног проблема, а то је проблем у Цркви.
У извјештају се наводи да је 18. новембра 2005. Aртемије понудио тадашњем премијеру Војиславу Коштуници да за 100 милиона динара ради на обнови цркава на Косову, међутим, Самарyић тврди да о томе ништа не зна.

Епископ Aртемије је прије двије године понудио и бившем министру за капиталне инвестиције Велимиру Илићу пословну сарадњу у изградњи монтажних кућица на Косову, што Илић и потврђује.