ДЕРВЕНТA - У Дервенти је започела обнова старих млинова воденица на ријеци Укрини. Пројектом је предвиђено да се у првој фази обнове два млина, од којих је један Стари Стевића млин на ријеци Укрини, а други Докића млин на Љупљаници.
Директор Туристичке организације Дервента Гроздан Ружичић рекао је да је предвиђена санација пута до Петковића млина. Власници поменутих воденица раде на утврђивању и поправљању постојећих брана, реновирању објеката, као и обнови механизама за покретање воденичних точкова. Прву фазу овог пројекта дјелимично је финансирало Министарство трговине и туризма Републике Српске.
- Данас су старе воденице врло ријетка атракција, тако да ће временом овај локалитет постати значајно излетиште, мјесто за дружење, а самим тим и препознатљиво туристичко мјесто на подручју општине Дервента - рекао је Ружичић.
У давна времена воденице су биле обичне, неугледне "кровињаре" по потоцима, покривене шиндром. Сад су покривене цријепом, грађене су од дрвеног материјала, негдје се може видјети комбинација дијела ослоњеног на обалу који је зидан и другог наднесеног над воду саграђеног од брвна. Негдје су кућа и млин били под истим кровом. Воденице су грађене на потоцима и обалама ријека. На потоцима су имали бране и уставе, а на већим токовима улогу брана имали су "јазови", којима би се жељена количина воде одвајала и усмјеравала на млински погон. Млинови на Укрини имали су велико бочно коло, које је било велико скоро као и сам млин.
- Многе воденице имале су своје власнике, а неке су биле у заједничком власништву тзв. "редовничке воденице". Свака породица која је учествовала у изградњи добијала је распоред за мљевење - додао је Ружичић.
На овом подручју остали су само трагови некадашњих млинова, од којих су се неки звали Живковића млин, Старац, Драгоњац, Поповац, затим Мандића млин, Рауковић, Савковић, Ковачевић, Тошић, Бјелић, Чолић, Митрић, Видић, Ружичић.
Воденица је грађевина у којој се налази структура сачињена од воденичког точка, млинског камена и насипне купе. Вода, обично ријека или мањи поток механички покрећу воденички точак, који системом вратила покреће млински камен. Млински камен ротира на стационарном камену, а мливо (обично житарице), полагано улазе у средину млинског камена из насипне купе.
© Глас Српске 2008, Издавач: AД "Глас Српске" Бања Лука, Редакција: Браће Пиштељића 1, 78000 Бања Лука, тел. (051) 342-900, факс 342-910, e-mail: dopisnik@glassrpske.com, Дирекција: Скендера Куленовића 93, Бања Лука, тел: (051) 231-077, Маркетинг: Скендера Куленовића 93, Бања Лу ка, тел.(051) 231-081, e-mail: marketing@glassrpske.com