Злочин без казне и након 17 година

РОГAТИЦA - Добрили Обрадовић-Перовић из Рогатице, нису могле доћи црње ноћи од оних између 4. и 5. јула ратне 1992. године, прије пуних 17 година. На размеђу између два љетна дана, у 20. години живота остале је без цијеле породице: оца Миломира Миће Обрадовића (43), мајке Зорке (37), сестре Данијеле (19), брата Дарка (16), из села Трново код Рогатице, и мужа Горана Перовића (27).

Добрила је на почетку рата отишла у избјеглиштво код кумова Рацковића, у Обреновац. Породила се и родила другу кћерку 12. јуна, а породична трагедија десила се 5. јула.

- Са мном у Обреновац пошао је и муж Горан. Био је ту кад сам се породила. Убрзо по мом порођају, почео је заговарати враћање у Рогатицу. Сви моји покушаји да га одвратим од накане били су безуспјешни. Отишао је и више се никада нисмо видјели - прича Добрила на чијем лицу су и даље примјетни трагови патње и туге коју је проживјела посљедњих 17 година.

Каже да је муж Горан њену породицу нашао у Трнову, у којем су све српске куће већ биле попаљене.

- Заједно са осталим Србима, дјецом, женама и старцима  из села, привремени смјештај нашли су у школи у Шљедовићима. Вјероватно због ризика боравка у збјегу, моји су у оближњем Гајићу направили земуницу и ту се смјестили. Показало се да је то била грешка, јер су мучки нападнути у ноћи између 4. и 5. јула и нико није преживио. Уз мог оца, мајку, сестру, брата и мужа ту су на најсвирепији начин убијени и наш кум Драган Мотика (39) и рођак Драган Кусмук (33). Није радила пушка и метак, него ножеви и тупи предмети. Сестра и мајка су, причало се, убијене послије великог мучења и свирепог иживљавања - додаје Добрила.

За злочин над овом породицом која је сахрањена на гробљу Лужница у Рогатици тек у новембру 1992. године још нико није одговарао.

- Налогодавци и егзекутори су познати, али још нису платити казну. Колико ме год боли судбина моје породице, толико и чињеница да се убице још негдје слободно шетају. Нема ту правде и помирења - каже Добрила.

Добрила је своје окрњено гнијездо свила у Рогатици. Са кћеркама Милијаном (20) и Мирјаном (17) живи у кући коју је добила од општине. Највећи дио  слободног  времена, каже, проводи на гробљу. "Разговора" са својим најмилијим. Оца кори што је слијепо вјеровао комшијама муслиманима који су му и дошли главе, сестру Данијелу што кад ју је звала, није са њом пошла у избјеглиштво, а мужа што је не послуша и не оста са њом и кћеркама у Обреновцу. Има причу и за мајку, јединог брата, кума и рођака.