Недостају пластеници, стакленици и радници

БAЊA ЛУКA - Недостатак пластеника и стакленика, предузећа у којима би се паковало, слаб пласман на домаће и инострано тржиште, мали број откупљивача, као и мањак радне снаге највеће су препреке за производњу поврћа у Републици Српској.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС Владимир Усорац рекао је да се у Српској не производи довољно поврћа ни за потребе домаћег тржишта, а камоли за извоз.

Истакао је да су главни разлог за то мала улагања у развој повртларства.

- Највећи проблем је недостатак стакленика и пластеника за адекватну производњу поврћа. Осим кромпира и купуса, због развоја болести више се ништа не може производити на отвореном. Са стотињак хиљада марака могли би се направити пластеници и стакленици за узгој поврћа, који би запошљавали велики број људи јер тај посао захтијева много физичког рада - казао је Усорац и истакао да ће и ове, као и ранијих година, у РС бити највише произведено кромпира.

Нагласио је да би, осим већих улагања, производњу поврћа у РС повећала и сезонска забрана увоза онога поврћа које можемо произвести.

Најпогоднији крајеви за узгој поврћа у Српској су Херцеговина, Лијевче поље, Посавина и Семберија, а  највише се узгаја кромпир, краставац, парадајз, паприка, лук и мрква.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, једине повртарске културе које РС и БиХ имају у довољним количинама за потребе домаћег тржишта, су кромпир и купус.

- Производња поврћа у РС одвија се на мањим, уситњеним, површинама, а увози се поврће из Шпаније, Грчке и осталих земаља, што често спречава домаће произвођаче да остваре зараду - рекао је портпарол ресорног министарства Бојан Кецман.

Истакао је да су у овој години примљени захтјеви за узгој кромпира на 156 хектара, док за остале културе нема података јер произвођачи подносе захтјеве за субвенције за подизање пластеника или стакленика, а не пријављују које поврће узгајају и на коликој површини.

- Право на премију утврђује се за произведени кромпир, краставац, паприку, парадајз, грашак, мркву и цвеклу. Висина премије за произведено и продато поврће не може износити више од десет одсто од просјечне тржишне цијене по јединици производа. Премије ће бити исплаћене једном годишње, послије обраде приспјелих захтјева - навео је Кецман.

Болести

Бојан Кецман је истакао да се у овој години, у односу на претходне, болести на повртларским културама нису појавиле у већем обиму, иако су у посљедњих петнаестак дана услови за појаву болести, због честих падавина, повољни.

- Ипак, произвођачи који воде рачуна о средствима које примјењују, времену прскања, немају већих проблема са болестима као што су пламењача и пепелница - казао је Кецман.