Ратко Младић преговара о предаји

БЕОГРAД - Војно-безбједносна агенција Србије преговара са хашким бјегунцем Ратком Младићем о његовој предаји, сазнаје “Глас Српске” од добро обавијештеног извора из врха власти Србије.

Како тврди овај извор, улог је веома велики - награда коју тражи Младић за његово изручење, као и санкције у случају да одбије да се преда.

- Власти инсистирају на томе да Младић оде у Хаг без проблема. Србија је одлучна у томе да заврши “хашку причу” - истиче извор “Гласа Српске”.

Послије хапшења Радована Караyића, Младић се налази на врху листе најтраженијих оптуженика Међународног кривичног суда бивше Југославије и у бјекству од 2000. године.

Против њега је подигнута оптужница заједно са Караyићем у јулу 1995. године, а Хашки трибунал је потврдио другу оптужницу у новембру исте године. Суд је у новембру 2002. објавио измијењену оптужницу којом је обухваћен период између 12. маја 1992. и 22. децембра 1996. године.

Оптужница терети Младића, на основу његове индивидуалне и надређене кривичне одговорности, по 13 тачака за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања због прогона, убистава, депортације и нехуманог поступања, терорисања и узимања талаца, у којима је он наводно учествовао.

Осим тога, он се суочава са двије тачке које га терете за геноцид у Сребреници у јулу 1995. године. У оптужници се такође наводи да су од маја 1992. године снаге под Младићевом командом гађале из снајпера и гранатирале град Сарајево.

По окончању сукоба у БиХ Младић се вратио у Београд и, како су наводили неки медији, често се појављивао на фудбалским утакмицама, у ресторанима и на црногорским плажама. У октобру 2000. године, Младић је наводно напустио Београд како би избјегао могуће хапшење и изручење Хашком трибуналу.

Дипломатски извори указивали су да је љета 2004. Младићу пружено уточиште у војном комплексу у близини Хан Пијеска у БиХ и да је живио у Србији почетком јуна те године.

Биографија

Ратко Младић рођен је 12. марта 1943. у Калиновику. Послије обуке на војној академији у Београду, приступио је ЈНA као редовни официр.

Послат је у Книн у Хрватској 1991. године, као командант 9. Корпуса ЈНA. У априлу 1992. преузео је команду над Другом војном облашћу ЈНA, са сједиштем у Сарајеву. Наредног мјесеца постао је командант главног штаба Војске Републике Српске и на тој функцији остао до децембра 1996. године.