Могуће да не дође до формирања владе

Мада грађани Србије, овог викенда, иду на биралишта да би изабрали државну, војвођанску и власт у градовима и општинама Србије, ванредни парламентарни избори су у фокусу свих збивања, тако да су у потпуну сенку бацили све остале.

У Србији, која се поларизовала на недавним председничким изборима, главну битку ће водити "проевропске" демократе Бориса Тадића, окренуте брзим интеграцијама у Европску унију и радикали Војислава Шешеља, које предводи Томислав Николић, а који би пружили Европи руку сарадње само ако Европа прихвати Србију у границама са Косовом и Метохијом. Знатно за њима заостаје коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије, а у парламенту би, према проценама, требало да се нађу социјалисти, Либерално-демократска партија и неколико мањинских листа.

Због таквог политичког склопа, како у интервјуу за "Глас Српске" каже програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић, није лако предвидети које би странке у Србији могле да чине будућу власт, пошто ниједна од коалиција чији су се обриси назирали током кампање неће имати већину у будућем сазиву Скупштине Србије.

- Оно што фигурира као могућност је да влада не може да буде формирана и да можда имамо и нове изборе - процењује Благојевић.

Програмски директор ЦеСИД-а за наш лист говори и о узроцима могућег поправног испита за Србију, о коалиционим потенцијалима после избора, кампањи странака и њиховом финишу, који је донео преокрете у наступима листа, "прљавим" страначким играма, покушајима "проевропског блока" да конкретним потезима дође до победе, али и оштром разлазу дојучерашњих коалиционих партнера, па проценама о великој излазности бирача, као и утицају масовног одзива на изборне резултате.

 Зашто мислите да неће моћи да се постигне договор у законском року од три месеца?

БЛAГОЈЕВИЋ: Због мучних преговора који би након избора требало да уследе, све извесније делује опција да до формирања владе ни не дође. Таква могућност се никако не може искључити.

 Aприлска истраживања ЦеСИД-а показала су да ће главну битку водити листа Демократске странке и радикали, али да ниједна од тих листа не може сама да оформи власт. Које су коалиције могуће?

БЛAГОЈЕВИЋ: После парламентарних избора стожер нове владе могла би да буде коалиција "За европску Србију" или Српска радикална странка, али понављам и нови избори. Могуће су све коалиције на политичкој сцени Србије, осим ДС и СРС, радикала и Либерално-демократске партије, и ЛДП и Демократске странке Србије.

 Недавно сте рекли да су радикали и Демократска странка Србије - Нова Србија најближи већини?

БЛAГОЈЕВИЋ: Као једна од могућих коалиција јесу и процена је да би им фалило пет мандата за формирање већине у парламенту, што ипак није гаранција да ће то и бити исход постизборних преговора.

 Aприлска истраживања ЦеСИД-а показала су предност радикала, али се након потписивања Споразума о стабилизацији и асоцијацији незванично чуло да је "проевропски блок" прешао у вођство за 0,4 одсто.

БЛAГОЈЕВИЋ: ДС листа је дуго била иза радикала и последњих дана априла имала три одсто мање, али тада нисмо знали да ће бити потписан споразум са Европском унијом. Листа коју предводи Борис Тадић је у кампањи, пре овог догађаја, стално нудила придруживање ЕУ, али је то деловало као да пружају бирачима нешто што им није на располагању. Онда је потписивањем Споразума о стабилизацији и асоцијацији дошло до наглог одраза у јавности и нове ситуације, чиме су створени услови да се однос снага промени у корист "проевропске листе". Aко је то тачно, онда додатно удаљава од већине у новом сазиву, снаге које се помињу као могућа коалиција, а то су ДСС-НС и СРС.

 После тога "проевропска листа" је реализовала и сарадњу фабрике аутомобила "Застава" из Крагујевца са једном од најпознатијих светских компанија, италијанским "Фијатом".

БЛAГОЈЕВИЋ: То су конкретне ствари које могу да утичу на бираче приликом опредељивања коме ће дати глас.

 Ипак, лидер НС Велимир Илић изјавио је да као будућег партнера види СРС, али и најавио поништење СПП.

БЛAГОЈЕВИЋ: Такве изјаве само штете ДСС-НС, јер тако смањују свој коалициони потенцијал. Једна од њихових кључних предности је била управо што су били отворени и према ДС и према СРС. Одбијали су да се унапред сврстају и то их је чинило најмоћнијом политичком групацијом, без обзира на њихову подршку у бирачком телу. Сврставање уз радикале осипа њихов продемократски и проевропски део бирачког тела и, према мојим проценама, остали би без скоро 200.000 бирача којима је ближа опција ДС, а сада би већина њих могла да гласа за коалицију "За европску Србију".

 Да ли је зато у последњих десет дана кампања постала знатно прљавија и, како је то рекао председник Србије Борис Тадић, појавила "зла крв", међу главним такмацима?

БЛAГОЈЕВИЋ: Као прво, то је зато што су избори били близу, али и што је Европа понудила Србији на потписивање Споразум о стабилизацији и придруживању, и овај моменат није могао да се пропусти у изборној кампањи. Тај догађај је незамисливо ишао у прилог делу странака чија залагања иду у правцу брзог приближавања Европској унији. То је нешто што је битно пореметило динамику и у неповољан положај ставило партије које немају корист од споразума са Европском унијом, али има још разлога.

 На које разлоге мислите?

БЛAГОЈЕВИЋ: Па, независно од тог финиша, кампања је била млака, каснила и може се рећи да је трајала у пуном обиму неких месец дана. Зато је била неминовност да се то надокнади у последњој недељи. Десило се да су странке које су за брзе интеграције у ЕУ одједном понудиле нешто што је далеко реалније и нормално је да се догоди нагла промена, која може да донесе и неколико процената. Према нашим истраживањима, листа ДС на којој су Санџачка демократска партија, Српски покрет обнове и Лига социјалдемократа Војводине је каскала за радикалима, али тада нисмо знали за СПП. Када је потписан, зна се да је промена драматична и да је то релативно изненадан догађај.

 Тај догађај је дао и додатну динамику завршници кампање.

БЛAГОЈЕВИЋ: Јесте, јер се пре тога у кампањи дуго ништа није мењало, па су се са СПП-ом створили услови да се то поремети. СПП је одраз на тај склад у односу снага и услов да се тај однос, као што сам рекао, промени у корист "проевропске листе".

 ЦеСИД-ове процене са којима сте на основу обимног истраживања изашли у јавност 24. априла, показују да ће одзив бирача бити масован.

БЛAГОЈЕВИЋ: Да, могао би да буде веома висок, чак на нивоу другог круга председничких избора 3. фебруара, што значи да ми могло да гласа 4.500.000 до 4.600.000 грађана Србије.

  Помињало се да би 70.000 гласова са Косова и Метохије, који ће ићи у прилог "патриотским снагама", могло да утиче на исход избора?

БЛAГОЈЕВИЋ: ЦеСИД има посматраче на бирачим местима на Косову и до сада се показало да тамо гласа 30.000 до 40.000 људи. То није цифра која може да утиче значајније на исход избора.

 Уочи ових избора, видно је укрупњавање политичке сцене. Може ли то и како да се одрази на резултате?

БЛAГОЈЕВИЋ: На прошлогодишњим јануарским изборима је било расуто 400.000 гласова, од чега су 300.000 добили Српски покрет обнове Вука Драшковића и листа Социјалдемократске партије Небојше Човића и Партије уједињених пензионера Србије, јер нису прешли цензус од пет одсто за улазак у парламент. На изборима 11. маја, расутих гласова биће свега око 100.000, што ће битно утицати на повећање пропорционалности између освојених гласова грађана и броја посланичких места која странке добијају на основу резултата.

 На које ће листе највише утицати висока излазност?

БЛAГОЈЕВИЋ: Неће имати утицаја на релевантне политичке снаге у Србији, јер су и оне партије које су се на прошлим изборима бориле за цензус, као што су ЛДП и СПС, сада већ довољно популарне и не морају да брину о томе хоће ли ући у Скупштину Србије.

 Којој од странака највише иде у прилог велика излазност?

БЛAГОЈЕВИЋ: То је прича у којој "нема меса" још од 2004. године. Обично се говорило да велика излазност не погодује Српској радикалној странци, чије је бирачко тело дисциплиновано у изласку на биралишта. Међутим, пре четири године на председничким изборима у Србији је Борис Тадић победио Томислава Николића, иако је излазност била мања од 50 одсто. Једноставно, и на овим изборима ће највише добити она партија или листа чији бирачи буду најмотивисанији.

Увече резултати

 ЦеСИД је навикао грађане да врло тачне процене избора добију сат-два након затварања биралишта. Хоћемо ли и 11. маја увече знати распоред снага?

БЛAГОЈЕВИЋ: Трудићемо се да са проценама изађемо што пре, али наш рад зависи и од тога колико ће брзо након затварања биралишта бити пребројани и послати гласови са бирачких места, на основу којих ми радимо процене.

Ускоро гласање писмом

 Хоћете ли имати посматраче у РС и дијаспори, и колико ти гласови могу да пресуде 11. маја?

БЛAГОЈЕВИЋ: Нећемо имати посматраче ЦеСИД-а ван бирачких места у Србији, јер ван граница је пријављено око 50.000 грађана са правом гласа. То није број бирача који може нешто драматично да мења, али морам да кажем да су добродошли сви са правом гласа из Републике Српске и осталих земаља где живе и позивам их да изађу на изборе. ЦеСИД је, у сарадњи са Министарством дијаспоре Републике Србије, урадио пројекат с циљем да се убудуће дијаспори олакша гласање, тако што ће им се омогућити да се изјасне путем писма.