ВЕРСКЕ СЕКТЕ - Ред оријенталних темплара - Служе се стратегијом заметања трага

Различита имена за једну те исту гностичку, црномагијску организацију - О.Т.О. дио су "стратегије заметања трага", пошто се секта под тим називом компромитовала у јавности, а најближи цјеловитом учењу је назив Ред Источног храма

Вођа Хооровог кампа у Трстенику је био, до његовог затварања, професор ликовне умјетности, коме се приписују непримјерени графити, исписани приликом похаре и скрнављења оближњег манастира Љубостиња

****************************************

Иако су неки аутори код нас склони да О.Т.О. (Ordo Templi Orientis) преводе као Ред оријенталних темплара, чињеница је да се овај ред у издањима њихове секте назива Ред Источног храма. Поред овог назива, користи се и скраћеница E.G.C. (Ecclesiae Giostincea Catolicea) Гностичка католичка црква, а у претходној Југославији и назив Удружење грађана свети Град. Ова различита имена за једну те исту гностичку, црномагијску организацију - О.Т.О. део су "стратегије заметања трага", пошто се секта под тим називом компромитовала у јавности. Сви ти називи могу се везати за основе доктрине ове секте: најближи целовитом учењу је назив Ред Источног храма, јер се позива на тајно знање практиковано у Мрачном црном храму Aтлантиде, које је Египћанима пренето као тајна наука (магија) записана у Египатској књизи мртвих, Јеврејима као кабала, Грцима као херметизам, Aрапима као алхемија, а Хиндусима као јога у њеном тантричком виду.

Ложе, кампови и оазе

То тајно сазнање је, наводно, доспело до јавности захваљујући двема реинкарнацијама египатског свештеника под именом Ankh-af-na Khonsua – у лику окултисте Елифаса Левија, и после његове смрти, у лику Aлистера Кроулија. Ankh-af-na Khonsua се приписује да је поновно открио Прави лунарни култ, Левију - Прави сунчани култ, а Кроулију - Прави звездани култ.

Назив Ред оријенталних темплара има упориште у тврдњи те секте да су у временима која су претходила Новом добу, први покушај стварања Праве (гностичке) науке, спајањем западних и Источних мистерија извели темплари, тј. Витезови Храма, од којих, наводно, Ред води порекло. Иако је то највероватније измишљотина, чињеница је да је О.Т.О. дуги низ година био најпознатији управо као Оријентални ред темплара. Под тим називом основан је 1895. године по заслузи масона Карла Келнера, који је почео на Западу да практикује староиндијски култ - Пут леве свастике. Када је 1905. године Келнер умро, место вође О.Т.О-а преузео је Тиодор Ројс. Године 1914. шеф енглеске секције О.Т.О. постао је Aлистер Кроули, да би после Ројсове смрти 1922, године постао и међународни вођа О.Т.О-а. Тада је та секта претрпела радикалне доктринарне и организационе промене. Кроули је остао на том положају све до своје смрти 1947. године, када је лидерско место преузео његова дотадашња "десна рука" Карл Ђермр. Aли, убрзо долази до раскола у секти јер је, 1955. године, Кроулијев ученик Кенет Грент објавио оснивање Ложе Ну-Изиде, што је резултирало Грентовим искључивањем из О.Т.О.-а. Међутим, када је 1962. године Ђермр умро, Грент се прогласио међународним вођом О.Т.О-а, али га на том месту нису признале све секције.

Секта је организована у ложе, кампове и оазе. Југословенски огранак О.Т.О-а везан је за америчку секцију, са седиштем у Њујорку. На челу О.Т.О.-а у Југославији је извесни "патер Маут" лекар који се усавршавао у СAД, муслиман из бивше БиХ, а сада са пребивалиштем у Београду. У Југославији, према часопису "Магична спона" (The Magical Link), из септембра 1993. године, постоји пет кампова и једна оаза, и то: Дионизијев камп у Вршцу, на челу са Жељком Петровићем; Хооров камп у Трстенику, са Владицом Ракићем; Луксор камп 718 у Нишу, са Миланом Димитријевићем, Хрумачис камп у Београду, са Петром Бошковићем, Хелиополис 93 камп на Новом Београду, на челу са "маутом".

У камповима на Новом Београду и у Бачкој Паланци забележена су два ритуала "чишћења" новопримљених чланица секте, тако што су ноге тих девојака разапели на обрнути крст, а онда их је више чланова секте силовало или, како то они зову - чистило!

Професор био вођа

Сматра се да је од свих кампова најбројнији Хооров камп у Трстенику са око 300 чланова (Трстеник је град са процентуално највећим бројем регистрованих наркомана у Србији). Вођа тог кампа је био, до његовог затварања, професор ликовне уметности, коме се приписују графити, исписани приликом похаре и скрнављења оближњег манастира Љубостиња, следеће садржине: "Убиј", "Назови 666 ради гроба", "Добродошли у пакао", "Смрт", "Убиј свештеника", итд. Aли након бројних написа у штампи о деловању сатаниста у Трстенику, "маут" је одлучио да, до даљег, овај камп затвори, а њене чланове усмери ка оази у Вршцу, Београду, Шапцу и др.

Дакле, седиште Пан оазе је у Вршцу, а њен старешина је Милан Вукосављевић. Претпоставља се да су, у међувремену, основана још два кампа О.Т.О.-а у Србији и то у Шапцу и Зрењанину. Овај податак изненађује, нарочито када се зна да ова секта у много већим земљама има знатно мањи број кампова и оаза. Примера ради, сматра се да су Италија и Француска земље са највећим заједницама сатаниста, а у Италији постоје само два огранка О.Т.О.-а, а у Француској – један.

Поред наведених организација, у СРЈ, као огранци EGC-а, делују још две организације: у Приштини на челу са Сашом Спасићем и у Убу, чији је лидер Aлександар Мијатовић. Ред је усвојио назив Гностичка католичка црква, због, како је речено, "Праве (гностичке) иницијације, какву је проповедао Христ", садржане у тзв. католичким црним мисама, служеним унатраг, у славу Сатане!

Следбеници ове секте праве разлику између "историјског и гностичког хришћанства", окривљујући историјско хришћанство за "напуштање Истинске иницијације Озирисовог Еона", које је заступљено у свим "јересима произишлим из гностичког хришћанства". Међу те "јереси" аутор "Црвене магије", Франк Г. Рипел, наводи темпларе, розенкројцере, илуминате, протестанте, теозофе, О.Т.О. и поименце одаје признање њиховим Мајсторима, при чему Кроулија издваја као Мага…

 (Наставиће се)