ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Riječi na samrti - Čuvajte Jugoslaviju

Poslije atentata ustaških terorista u Marselju 9. oktobra 1934. godine tokom noći, zasjedala je vlada i sljedećeg jutra izdala proglas: Poginuo je kralj Aleksandar 1. Posljednje njegove riječi bile su: "Čuvajte Jugoslaviju!"

Atentat u Marselju je postao etalon za niz atentata koji će se do kraja vijeka vršiti po cijelom svijetu. Treba samo uporediti ubistva braće Kenedi ili Martina Lutera Kinga sa ovim ubistvom, pa će analogija biti veoma uočljiva

****************

U Beli dvor na Dedinju, knez Pavle je 9. oktobra 1934. godine pozvao na hitan sastanak u 8 sati uveče: predsednika Ministarskog saveta, Nikolu Uzunovića, upravnika grada Beograda, Manojla Lazarevića, komandanta kraljeve garde, Petra Živkovića i generala Milana Ječmenića, prvog ađutanta Nj.V. kralja Aleksandra i saopštio im, da je od strane ministra inostranih poslova gospodina B. Jevtića i maršala dvora, generala A. Dimitrijevića izvešten, da je u Marselju izvršen atentat na Njegovo Veličanstvo kralja Aleksandra 1. i da je kralj podlegao povredama. Pošto im je ovo saopštio, predao je predsedniku vlade, Uzunoviću, koverat na kojem je pokojni kralj svojom rukom napisao:

"Ovo je akt koji sam napisao na osnovu člana 42 Ustava Kraljevine Jugoslavije, od 3. septembra 1931. godine, Aleksandar. "Sledi uputstvo da koverat treba predati gospodinu ministru predsedniku.

Koverat je bio zatvoren i zapečaćen sa dva pečata od crvenog voska, na kojima je utisnut žig - grb kraljevskog doma.

Predsednik Uzunović je otpečatio i otvorio koverat u kome je na tabaku plavog papira bio, svojeručno napisan testament ubijenog kralja, sačinjen na Bledu, 5. januara 1934. godine.

U testamentu je kralj, do punoletstva njegovog prvorođenog sina Petra 2, zahtevao da namesničku vlast obavljaju, knez Pavle Karađorđević, senator i ministar prosvete Radenko Stanković i Ivo Perović, ban Savske banovine.

Ustaška zavjera

Tokom noći, zasedala je vlada i sledećeg jutra izdala proglas:

POGINUO JE KRALj ALEKSANDAR 1. Poslednje njegove reči bile su: "Čuvajte Jugoslaviju!"

Atentat u Marselju je postao etalon za niz atentata koji će se do kraja veka vršiti po celom svetu. Treba samo uporediti ubistva braće Kenedi ili Martina Lutera Kinga sa ovim ubistvom, pa će analogija biti veoma uočljiva.

... U Velikoj Kanjiži je 26. septembra održan sastanak poglavnikovih izaslanika Mije Bzika i Ivana Perčevića sa odabranom grupom ustaških terorista iz Janka Puste, logora u kojem su bili na obuci.

"Glavni ustaški stožer, u borbi za oslobođenje drage nam Hrvatske je odlučio da treba ukloniti neke od naših neprijatelja. U tu svrhu će biti određena posebna grupa koja će otputovati u Švicarsku, gde će je u Cirihu sačekati osoba određena od poglavara, da vodi ovu akciju. Njegove upute i naredbe morate izvršavati bez pogovora", rekao je okupljenima, omaleni Bzik, glasom koji nije dozvoljavao nikakav prigovor. Zatim je dodao da će sudionike ove akcije odrediti žrebom. Kocka je odlučila da Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić, imaju tu čast da naredbu glavnog stožera sprovedu u delo....

... Na "Belgijskom keju" Aleksandar je ušao u automobil sa čijeg je zadnjeg dela bio spušten krov. Prozori na zadnjim vratima ostali su poluotvoreni. Sam automobil je zamenjen u poslednjem momentu, navodno, na zahtjev Luja Bartua. Deluje gotovo smešno da jedan iskusan policajac, potpuno svestan opasnosti koje prete i o kojima se već i javno govori, kao što je bio Sisteron, jedan od ključnih ljudi Službe bezbednosti, postupi po sugestiji ministra sasvim drugog resora i zameni predviđeni blindirani, zatvoreni automobil. Još neverovatnija je odluka da se ukloni motociklistička pratnja, koja je trebalo da sa obe strane štiti bokove automobila. Prvobitno je bilo predviđeno da po tri motorcikliste, jedan za drugim, voze paralelno sa automobilom u kome bi se nalazio kralj Aleksandar. Njih su zamenila samo dva konjanika, naoružana paradnim sabljama.

Ubica i pomoćnici

... Kralj Aleksandar je seo na zadnje desno sedište. Pored njega je Luj Bartu, a na sedištu ispred njih je general Žorž. Ispred su vozač i službenik bezbednosti marseljske Prefekture, Bertelemi. Na čelu kolone je auto u kojem su Bertoan i Sisteron, najodgovorniji za bezbednost visokog gosta. Sledi ih 18 policajaca u paradnim uniformama, na konjima, sa isukanim sabljama. Brzina kojom se kreće kolona je u stvari prilagođena ovom konjičkom eskadronu. Suviše je spora, ne više od desetak kilometara na čas. Automobil sa kraljem je nekoliko metara iza njih. Prati ga auto u kojem su ministri Jevtić i Pijetri.

Bilo je 16 časova i 20 minuta kad je kolona prolazila pored marseljske Berze. Iz ne baš mnogo oduševljene mase, iskočio je čovek, vičući na francuskom, "Živeo kralj" i trčeći iza konjanika, sa desne strane naskočio na papučicu automobila. Odmah je otvorio vatru na iznenađenog kralja. General Žozef Žorž pokušava da odgurne atentatora, ali ovaj u njega ispaljuje četiri hica, pre nego što ga pogađa sablja pukovnika Piolija, koji je s mukom uspeo da okrene konja.

Na ulici nastaje opšta panika. Čuju se pucnji sa više strana. Ubica pada na pločnik i masa sveta nasrće na njega. Policija ne sprečava linč. Ministar Jevtić je iskočio iz svog automobila i prišao kolima da pomogne kralju.

Policija obara Raula Pelisija, misleći da je i on atentator.

On je u stvari prvi reagovao i požurio za ubicom u nameri da ga spreči. Čudno je ponašanje vozača (Pol Poasak), koji je zaustavio auto i tako omogućio atentatoru da mirno puca, umesto da je ubrzao pa naglo zakočio. Ceo atentat je zabeležen na filmskoj traci. Na snimku se lepo vidi da je vozač ostao miran, iako mnogi tvrde da je pokušao da rukom dohvati ubicu.

Ko je odlučio da ranjenog kralja voze u policijsku Prefekturu, umesto u neku od medicinskih ustanova, bolnicu, sanatorijum ili ambulantu? Na putu do policijske stanice automobil sa ranjenim kraljem mili i zbog meteža na ulici a i zbog slabog motora, nedovoljno remontovanog posle sudara, koji je imao pre nedelju dana.

Lekari su u Prefekturi pokušali da pomognu kralju, ali su rane bile smrtonosne. Izdahnuo je ne dolazeći svesti.

(Nastaviće se)