Plaćenici likvidiraju političare i državnike

HIJERARHIJA ZAVERE - PRIČA O KOMITETU 300 (Vladi novog svetskog poretka) (3)

General Zija ul Hak je platio sopstvenim životom zbog miješanja u rat koji je bjesnio u Avganistanu. Njegov avion Herkules 130 pogođen je ubrzo posle uzletanja i srušen na zemlju. Ali Buto je dospio u sukob s Kisindžerom i Rimskim klubom zalažući se za program razvoja nuklearne energije koji bi Pakistan pretvorio u modernu industrijalizovanu zemlju

Kisindžerova uloga u destabilizaciji SAD pomoću tri rata - na Srednjem Istoku, u Koreji i Vijetnamu - dobro je poznata, kao i njegova uloga u Zalivskom ratu. Tu je armija SAD učestvovala kao plaćenička vojska za račun Komiteta 300, da bi Kuvajt vratila pod njegovu kontrolu i u isto vreme istakla Irak kao primer, da mali narodi ne bi pali u iskušenje da grade sopstvenu sudbinu.

Kisindžer je takođe pretio i pokojnom Ali Butu, predsedniku Pakistana. Butov "zločin" je bio taj što je želeo nuklearno oružje za svoju zemlju. Kao muslimanska zemlja, Pakistan se osetio ugroženim stalnim Izraelskim napadima na Srednjem Istoku. Po odluci suda, Buto je pogubljen 1979. od strane generala Zije ul Haka, predstavnika CFR u toj zemlji.

U svom planiranom usponu na vlast, Ul Hak je ohrabrivao poludelu masu da puca na ambasadu SAD u Islamabadu, u očiglednom nastojanju da pokaže CFR da je svoj čovek, da obezbedi stranu pomoć i, kao što se kasnije saznalo, da ubije Ričarda Helmsa. Nekoliko godina kasnije Ul Hak je platio sopstvenim životom zbog mešanja u rat koji je besneo u Avganistanu. Njegov avion Herkules 130 pogođen je ubrzo posle uzletanja i srušen na zemlju.

                                  Žrtvovanje službenika

Radeći po naređenju Komiteta 300 na eliminaciji generala Ul Haka, Rimski klub nije imao skrupula u žrtvovanju života izvesnog broja službenika SAD koji su bili na tom letu, uključujući i grupu Armijske agencije za odbranu, koju je predvodio brigadni general herbert Vasom. Turska tajna služba upozorila je Ul Haka da ne putuje avionom jer je određen kao cilj za raketiranje u vazduhu. Imajući to u vidu Ul Hak je sa sobom pozvao američki tim "kao polisu osiguranja", kako je kazao unutrašnjem krugu svojih savetnika.

U svom radu "Teror na nebu" dao sam sledeći izveštaj o tome šta se dogodilo:

"Ubrzo posle uzletanja ul Hakovog C-130 iz pakistanske vojne baze, bio je primećen sumnjivi kamion blizu hangara u kome je C-130 pre toga bio. Kontrolni toranj je na to upozorio obezbeđenje baze, ali u vreme kada je akcija preduzeta C-130 je već bio u vazduhu a kamion je otišao. Nekoliko minuta kasnije avion je počeo spiralno da pada i udario o zemlju, pretvorivši se u vatrenu buktinju.

Ne postoji objašnjenje za takvo ponašanje C-130, čija je istorija letova besprekorna, a zajednička pakistansko-američka komisija nije pronašla ni pilotovu grešku, ni mehanički ni konstruktivni nedostatak. Spiralno nadanje aviona je prepoznatljiv znak da je avion pogođen poljem električnog niskog napona (ELF)".

SSSR je bio u stanju da razvije uređaje vrhunske radio frekfencije, što je Zapad upoznao kroz radove sovjetskih naučnika u Atomskom institutu za razvoj elektronskih zraka "Kurčatov". Među njima su najistaknutiji specijalisti bili I. A. Vinogradov i A. A. Rukhadze. Obojica su radila i u fizičkom institutu "Lebedev", specijalizovanom za elektroniku i upotrebu lasera s H-zracima.

Na meti generalov avion

Nakon što sam dobio ovu informaciju, potražio sam potvrdu iz drugih izvora i našao da su u International Journal of Electronics, u Engleskoj, publikovani neki materijali koji su izgleda potvrđivali moju informaciju o metodu izabranom da se obori C-130 generala Ul Haka.

Ova je informacija dodatno potvrđena od strane dva moja druga obaveštajna izvora. Korisne podatke o tom predmetu dobio sam i iz rada sovjetskih naučnika štampanog u Engleskoj, pod nazivom "Sovjetska radio elektronika i komunikacijski sistemi". Nisam više nimalo sumnjao da je Ul Hak bio ubijen. Kamion koji je viđen kod hangara C-130, nesumnjivo je nosio mobilni ELF uređaj, tipa za koji se zna da ga poseduje sovjetska armija.

Prema pisanom Butovom svedočanstvu, prokrijumčarenom iz zemlje dok je sedeo u zatvoru, Kisindžer mu je ozbiljno pretio da će od njega da napravi "strahovit primer" ukoliko nastavi s politikom izgradnje nacije. Buto je dospeo u sukob s Kisindžerom i Rimskim klubom zalažući se za program razvoja nuklearne energije koji bi Pakistan pretvorio u modernu industrijalizovanu zemlju, što je u očima Komiteta 300 bilo u suprotnosti s naređenjima koja je Kisindžer preneo pakistanskoj vladi.

Kisindžerove pretnje Butu nisu bile zvanična politika SAD, već politika modernih Iluminata.

Treba jasno sagledati zbog čega je nuklearna energija tako omražena širom sveta, i zbog čega se lažni "zaštitnici prirode" koje je osnovao i finansijski podupirao Rimski klub, zalažu za rat protiv nuklearne energije. Videli smo kako je protivljenje nuklearnoj energiji uspešno korišćeno da bi se blokirao industrijski razvoj u saglasnosti s planovima za post-industrijski nulti rast.

Treći svijet

S nuklearnom energijom koja daje jeftinu i obilnu struju, zemlje Trećeg sveta bi postepeno postale nezavisne od pomoći SAD i počele da učvršćuju svoj suverenitet. To je suprotno od planova Komiteta 300 da zemlje Trećeg sveta ostanu u zaostalosti. Manje strane pomoći znači manje kontrole prirodnih resursa neke zemlje od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a ideja o razvoju nacija koje same uzimaju sudbinu u svoje ruke je anatema za Rimski klub i Komitet 300. Zemlje koje primaju pomoć SAD u podređenom su položaju pre svega prema Savetu za međunarodne odnose (CFR). One dobiju vrlo malo novca, pošto on obično završava u džepovima lidera vlada koje dozvoljavaju divljačko razvlačenje prirodnih sirovina svojih zemalja od strane MMF-a.

                                       (Nastaviće se)