Etnički konflikti i rivalstvo sila

VELIKA ŠAHOVSKA TABLA - EVROAZIJSKI BALKAN (12)

Evroazijski Balkan podsjeća na stariji, familijarniji Balkan jugoistočne Evrope: ne samo što su njegovi politički entiteti nestabilni, već oni prizivaju posredovanje moćnih susjeda od kojih je svaki okrenut ka tome da od drugoga preuzme dominaciju nad regionom. Evroazijski Balkan povezuje najbogatije evroazijske i najmarljivije zapadne i istočne krajeve - takođe je geopolitički značajan

U Evropi reč Balkan priziva slike etničkih konflikata i rivalstava između regionalnih velikih sila. Evroazija ima takođe svoj Balkan, ali evroazijski Balkan je mnogo prostraniji, naseljeniji i religiozno i etnički heterogeniji. Balkan je lociran unutar onog prostornog geografskog pravougaonika koji demarkira centralnu zonu globalne nestabilnosti označenu u drugom poglavlju i koji obuhvata delove južnoistočne Evrope, centralne i južne Azije, područje Persijskog zaliva i Srednjeg istoka.

Evroazijski Balkan predstavlja unutrašnji centar toga velikog pravougaonika, a on se od svoje spoljašnje zone razlikuje po jednoj važnoj karakteristici: u njemu postoji vakum moći. Iako je najveći deo država smešten u Persijskom zalivu i Srednjem Istoku takođe nestabilan, američka moć je u toj regiji konačni arbitar.

Nestabilni region u spoljašnjoj zoni je tako područje hegemonije jedne jedine moći i on je obojen tom hegemonijom. Nasuprot tome, evroazijski Balkan podseća na stariji, familijarniji Balkan jugoistočne Evrope: ne samo što su njegovi politički entiteti nestabilni, već oni prizivaju posredovanje moćnih suseda od kojih je svaki okrenut ka tome da od drugoga preuzme dominaciju nad regionom. Upravo ova kombinacija vakuuma moći i usisavanja moći opravdava naziv evroazijski Balkan.

Uticaj Rusije, Turske i Irana

Tradicionalni Balkan predstavlja potencijalno geopolitičku nagradu u borbi za evropsku supremaciju. Evroazijski Balkan - sa svojom rastućom transportnom mrežom koja neposrednije povezuje najbogatije evroazijske i najmarljivije zapadne i istočne krajeve - takođe je geopolitički značajan. Štaviše, on je od važnosti sa stanovišta bezbednosti i istorijskih ambicija, za bar troje od njegovih najbližih i najmoćnijih suseda, naime za Rusiju, Tursku i Iran, pri čemu Kina takođe daje signale da je politički sve više zainteresovana za taj region. Ali evroazijski Balkan je daleko važniji kao potencijalna ekonomska nagrada: ogromna koncentracija prirodnog gasa i naftnih rezervi nalazi se u regionu, uz važne minerale, uključujući i zlato.

Svetska potrošnja energije biće znatno povećana u sledeće dve ili tri decenije. Procene Američkog odeljenja za energiju predviđaju da će svetska potražnja porasti više od 50 odsto između 1993. i 2015, pri čemu će najveće povećanje potrošnje biti na Dalekom istoku. Zamajac azijskog ekonomskog razvoja već je proizveo ogromni pritisak za istraživanje i eksploataciju novih izvora energije, a centralno-azijski region i bazen Kaspijskog mora poznati su po tome što sadrže rezerve prirodnog gasa i nafte prema kojima su male one Kuvajta, Meksičkog zaliva i Severnog mora.

Pristup tim izvorima i učešće u njihovim potencijalnim bogatstvima predstavljaju ciljeve koji pokreću nacionalne ambicije, motivišu korporativne interese, razbuktavaju istorijske zahteve, oživljavaju imperijalne aspiracije i potpaljuju rivalstva na međunarodnom planu. Situacija je još eksplozivnija zahvaljujući činjenici da taj region nije samo vakuum moći već je on takođe nestabilan iznutra.

Svaka od njegovih zemalja opterećena je ozbiljnim unutrašnjim teškoćama, sve one imaju granice koje su ili predmet spora sa susedima ili predstavljaju zone međusobne etničke mržnje, nekoliko njih je nacionalno homogeno a neke su već upletene u oružane sukobe uzrokovane teritorijalnim, etničkim i verskim razlozima.

Područje devet država

Evroazijski Balkan uključuje devet zemalja koje na ovaj ili onaj način odgovaraju naznačenom opisu i još dve kao potencijalne kandidate. Onih devet su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan, Turkmenistan, Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija - sve one bile su ranije deo Sovjetskog Saveza - i Avganistan. Potencijalni kandidati za ovu listu su Turska i Iran, zemlje koje su ekonomski i politički sposobnije za život, obe su aktivni rivali u borbi za regionalni uticaj na evroazijskom Balkanu i utoliko značajni geostrateški igrači na tom području. U isto vreme, obe su potencijalno ranjive na unutrašnje etničke sukobe. Ako bi bilo koja od njih bila destabilizovana ili njih obe, unutrašnjim problemima ovog regiona ne bi se moglo upravljati, dok bi napori da se ograniči ruska regionalna dominacija mogli postati potpuno besplodni.

Za tri kavkaske države - Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan - može se reći da su zasnovane na stvarnim istorijskim nacijama. Kao rezultat toga, njihovi nacionalizmi pokazuju tendenciju da budu sveprožimajući i intenzivni, a spoljašnji konflikti teže da postanu ključni izazov njihovom opstanku. Za pet novih centralnoazijskih država može se, nasuprot tome, reći da su dosta više u fazi izgrađivanja nacije, u kojoj su plemenski i etnički identiteti još jaki, tako da unutrašnje razmirice predstavljaju glavne teškoće. U oba tipa država, ove ranjivosti dovode njihove moćne i imperijalno nastrojene susede u iskušenje da ih iskoriste.

Pet republika

Evroazijski Balkan je etnički mozaik. Granice njihovih država su povučene arbitrarno od strane sovjetskih kartografa tokom dvadesetih i tridesetih godina. Moskva je odbacila prijedloge centralnoazijskih nacionalista da različite centralnoazijske narode (od kojih najveći dio nije bio još nacionalistički motivisan) utope u jedinstvenu političku jedinicu - koja bi se zvala Turkestan - opredjeljujući se umjesto toga za to da se stvori pet odvojenih republika, svaka sa novim različitim imenom i sa arbitrarnim granicama. Na osnovu sličnih kalkulacija, Kremlj je napustio planove za jedinstvenu Kavkasku federaciju.

                                       (Nastaviće se )