Da li je mo­guć du­go­ro­čni rus­ko-ki­nes­ki sa­vez

VE­LI­KA ŠA­HOV­SKA TA­BLA - CRNA RU­PA (11)

Za Ame­ri­ku, Ru­si­ja je sla­ba da bi joj bi­la par­tner ali is­to­vre­me­no i isu­vi­še ja­ka da bi joj bi­la pa­ci­jent!?

Ame­ri­ka tre­ba da iz­bje­ga­va po­li­ti­ku ko­je bi Ru­si­ju udaljava­le od po­tre­bnog stra­te­škog izbo­ra. U me­ri u ko­joj je to mo­gu­će, ame­ri­čki odno­si sa Ki­nom i Ira­nom tre­ba da bu­du for­mu­li­sa­ni s ob­zi­rom na njihov mo­gu­ći uti­caj na rus­ke ge­opo­li­ti­čke kal­ku­la­ci­je

Rus­ka je­di­na re­al­na ge­os­tra­te­ška op­ci­ja - op­ci­ja ko­ja joj obe­zbe­đu­je re­alis­ti­čnu ulo­gu na me­đu­na­ro­dnom pla­nu i ko­ja joj ta­ko­đe pru­ža mo­gu­ćnost da ma­ksi­ma­li­zu­je po­go­dnos­ti za vlas­ti­ti preo­bra­žaj i mo­der­ni­za­ci­ju - jes­te Evro­pa, i to ne bi­lo ko­ja Evro­pa, već tran­sa­tlan­tska Evro­pa pro­ši­re­ne EU i NA­TO. Ta­kva Evro­pa nas­ta­je i ona će naj­ve­ro­va­tni­je os­ta­ti te­sno po­ve­za­na sa Ame­ri­kom. Evro­pa je ta s ko­jom Ru­si­ja tre­ba da se po­ve­zu­je uko­li­ko ho­će da izbe­gne opa­snu ge­opo­li­ti­čku izo­la­ci­ju.

Za Ame­ri­ku, Ru­si­ja je su­vi­še sla­ba da bi joj bi­la par­tner ali is­to­vre­me­no i isu­vi­še ja­ka da bi joj bi­la pa­ci­jent. Ru­si­ja će ve­ro­va­tno bi­ti pro­blem sve dok Ame­ri­ka ne stvo­ri okol­nos­ti ko­je će po­mo­ći da se Ru­si uve­re u to da je za njiho­vu zemlju naj­bolje da uspos­ta­vi or­gan­sku ve­zu sa tran­sa­tlan­tskom Evro­pom.

Iako du­go­ro­čni rus­ko-ki­nes­ki sa­vez i rus­ko-iran­ski stra­te­ški sa­vez ni­je ve­ro­va­tan, oči­to je da je va­žno za Ame­ri­ku da izbe­ga­va po­li­ti­ke ko­je bi Ru­si­ju udaljava­le od po­tre­bnog stra­te­škog izbo­ra. U me­ri u ko­joj je to mo­gu­će, ame­ri­čki odno­si sa Ki­nom i Ira­nom tre­ba da bu­du for­mu­li­sa­ni s ob­zi­rom na njihov mo­gu­ći uti­caj na rus­ke ge­opo­li­ti­čke kal­ku­la­ci­je. Per­fe­ktu­iranje ilu­zi­ja ko­je se ti­ču ve­li­kih ge­os­tra­te­ških op­ci­ja mo­že sa­mo uspo­ri­ti is­to­rij­ski izbor ko­ji Ru­si­ja mo­ra da na­či­ni ka­ko bi okon­ča­la svo­ju sla­bost.

Osva­ja­čke am­bi­ci­je

Je­di­no Ru­si­ja ko­ja je spre­mna da pri­hva­ti no­vu stvar­nost Evro­pe, ka­ko eko­nom­sku ta­ko i ge­opo­li­ti­čku, bi­će u stanju da izvu­če ko­rist za se­be iz pro­ši­re­nog po­dru­čja tran­skon­ti­nen­tal­ne evrop­ske ko­ope­ra­ci­je u trgo­vi­ni, ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, in­ves­ti­ci­ja­ma i obra­zo­vanju. Rus­ka par­ti­ci­pa­ci­ja u Sa­ve­zu Evro­pe sva­ka­ko je ve­li­ki ko­rak u pra­vnom prav­cu. To je prva pro­ba za uspos­tavljanje da­le­kih in­sti­tu­ci­onal­nih ve­za izme­đu no­ve Ru­si­je i ras­tu­će Evro­pe. To ta­ko­đe im­pli­ci­ra da Ru­si­ja, ako bu­de sle­di­la svoj put, ne­će ima­ti dru­gog izbo­ra osim da pri­hva­ti kurs za ko­ji se opre­de­li­la Tur­ska ka­da je odlu­či­la da odus­ta­ne od svo­jih im­pe­ri­jal­nih am­bi­ci­ja i upu­ti se ve­oma smišljeno pu­tem mo­der­ni­za­ci­je, evro­pe­iza­ci­je i de­mo­kra­ti­za­ci­je.

Ni­je­dna dru­ga op­ci­ja ne mo­že Ru­si­ji po­nu­di­ti ko­ris­ti ko­je joj mo­že po­nu­di­ti ori­jen­ta­ci­ja ve­zi­vanja za bo­ga­tu, mo­der­nu i de­mo­krat­sku Evro­pu po­ve­za­nu sa Ame­ri­kom. Evro­pa i Ame­ri­ka ni­su pretnja Ru­si­ji uko­li­ko ona bu­de ne­ek­span­zi­onis­ti­čka i de­mo­krat­ska drža­va.

Oni ne­ma­ju ni­ka­kve te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je pre­ma Ru­si­ji ko­je Ki­na je­dno­ga da­na mo­že ima­ti, ni­ti ne­si­gur­ne i po­ten­ci­jal­no spor­ne gra­ni­ce, kao što je slu­čaj sa mu­sli­man­skim na­ci­ja­ma na ju­gu. Na­su­prot to­me, za Evro­pu, kao i za Ame­ri­ku, na­ci­onal­na i de­mo­krat­ska Ru­si­ja pred­stavlja željeni ge­opo­li­ti­čki en­ti­tet, izvor sta­bil­nos­ti u nes­ta­bil­nom evro­azij­skom kom­ple­ksu. Ru­si­ja se, sled­stve­no ovo­me, su­oča­va sa činjeni­com da izbor u ko­rist Evro­pe i Ame­ri­ke, da bi se izvu­kle opipljive ko­ris­ti, za­hte­va pre sve­ga ja­san ras­kid sa im­pe­ri­jal­nom pro­šloš­ću i, kao dru­go, be­spo­go­vor­no pri­hva­tanje po­ve­ća­vanja po­li­ti­čkih i be­zbe­dno­snih ve­za sa Ame­ri­kom.

Sa­radnja sa Za­pa­dom

Prvi za­htev odno­si se na ne­op­ho­dnost pri­la­go­đa­vanja ge­opo­li­ti­čkom plu­ra­li­zmu ko­ji je po­čeo da preo­vla­đu­je na pros­to­ru biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za. Ta­kvo pri­la­go­đa­vanje ne isključu­je eko­nom­sku ko­ope­ra­ci­ju, sli­čnu mo­de­lu sta­re evrop­ske oblas­ti slo­bo­dne trgo­vi­ne, ali ono ne mo­že uključi­va­ti ogra­ni­čenja po­li­ti­čkog su­ve­re­ni­te­ta no­vih drža­va - iz pros­tog ra­zlo­ga što to ove drža­ve ne že­le. Naj­va­žni­ja stvar u sve­mu to­me jes­te po­tre­ba da Ru­si­ja ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no pri­hva­ti ne­za­vi­snu egzis­ten­ci­ju Ukra­ji­ne, njenih gra­ni­ca i njenog sa­mo­svoj­nog na­ci­onal­nog iden­ti­te­ta.

Dru­gi zah­tjev je mo­žda još te­že os­tva­riv. Is­tin­ski ko­ope­ra­ti­vni odnos sa tran­sa­tlan­tskom za­je­dni­com ne mo­že bi­ti za­sno­van na shva­tanju da one de­mo­krat­ske drža­ve Evro­pe ko­je že­le bi­ti njen deo mo­gu bi­ti isključe­ne za­to što to za­hte­va Ru­si­ja. Ek­span­zi­ja ove za­je­dni­ce ne tre­ba da bu­de pre­vi­še na­gla i ona ne tre­ba da bu­de pro­mo­vi­sa­na na an­ti­rus­koj te­mi. Ali ova ek­span­zi­ja ni­ti mo­že ni­ti tre­ba da bu­de za­us­tavljena po­li­ti­čkom na­go­dbom ko­ja sa­ma izra­ža­va an­ti­kvar­no shva­tanje odno­sa evrop­ske bez­bje­dnos­ti. Ši­re­ća i de­mo­krat­ska Evro­pa mo­ra bi­ti otvo­re­ni is­to­rij­ski pro­ces ko­ji ni­je pod­vrgnut po­li­ti­čki ar­bi­tra­žnim geo­graf­skim gra­ni­ca­ma.

Za mno­ge Ru­se, re­šenje ko­je po­dra­zu­me­va sa­mo je­dnu je­di­nu al­ter­na­ti­vu mo­že da­nas i u vre­me­nu ko­je do­la­zi bi­ti te­ško re­šenje. Ono za­hte­va ve­li­ki akt po­li­ti­čke volje i mo­žda li­de­ra ko­ji sto­ji sa stra­ne, spo­so­ban da do­no­si odlu­ke i da ar­ti­ku­li­še vi­zi­ju de­mo­krat­ske, na­ci­onal­ne, is­tin­ski mo­der­ne i evrop­ske Ru­si­je. To se ne mo­že de­si­ti na kra­tak rok.

Sa­radnja sa NATO-om

Re­de­fi­ni­sanje ono­ga što je Ru­si­ja i gde je Ru­si­ja vje­ro­va­tno će se zbi­va­ti u fa­za­ma i to će za­hti­je­va­ti mu­dar i čvrst stav Za­pa­da. Ame­ri­ka i Evro­pa će mo­ra­ti da po­mo­gnu. Oni Ru­si­ji tre­ba da po­nu­de ne sa­mo spe­ci­jal­ni ugo­vor sa NATO, već oni ta­ko­đe tre­ba da za­po­čnu pro­ces do­go­va­ranja sa Ru­si­jom u ve­zi sa pi­tanjem uo­bli­ča­vanja even­tu­al­nog tran­skon­ti­nen­tal­nog sis­te­ma be­zbe­dnos­ti i ko­ope­ra­ci­je ko­ji zna­tno pre­va­zi­la­zi la­ba­vu stru­ktu­ru Or­ga­ni­za­ci­je za be­zbe­dnost i sa­radnju u Evro­pi (OEBS). I ako bi Ru­si­ja kon­so­li­do­va­la svo­je unu­trašnje de­mo­krat­ske in­sti­tu­ci­je i dublje za­ko­ra­či­la u eko­nom­ski ra­zvoj za­sno­van na slo­bo­dnom trži­štu, njeno sve tešnje po­ve­zi­vanje sa NATO i EU ne tre­ba bi­ti do­vo­đe­no u pi­tanje. 

(Nas­ta­vi­će se)