Pred­sto­ji ve­li­ka bor­ba za Ukra­ji­nu

VE­LI­KA ŠA­HOV­SKA TA­BLA - DE­MO­KRAT­SKI MOS­TO­BRAN (9)

Evro­pa je da­le­ko vi­še od pe­trov­ske Evro­pe, a pe­trov­ska Evro­pa je, za uz­vrat, da­le­ko vi­še od za­pa­dne Evro­pe, iako je, u po­slednje vri­je­me, za­pa­dna Evro­pa uzur­pi­ra­la iden­ti­tet "Evro­pe".

Oko 2010. go­di­ne, fran­cus­ko-ne­ma­čko-poljsko-ukra­jin­ska po­li­ti­čka sa­radnja, sa oko 230 mi­li­ona ljudi, mo­gla bi da pre­ras­te u par­tner­stvo po­ve­ća­va­ju­ći ge­os­tra­te­šku te­ži­nu Evro­pe                  

Iako se u ovom tre­nut­ku krajnje is­to­čne gra­ni­ce ne mo­gu ni­ti čvrsto odre­di­ti ni­ti fi­ksi­ra­ti, u ši­rem smi­slu Evro­pa je za­je­dni­čka ci­vi­li­za­ci­ja ko­ja pro­izi­la­zi iz za­je­dni­čke hriš­ćan­ske tra­di­ci­je. Uže za­pa­dno odre­đenje Evro­pe bi­lo je po­ve­za­no sa Ri­mom i njego­vim kul­tur­nim na­sle­đem. Ali evrop­ska hriš­ćan­ska tra­di­ci­ja ta­ko­đe uključu­je i Vi­zan­ti­ju i njene Rus­ke pra­vo­sla­vne na­sle­dni­ke. Pre­ma to­me, kul­tur­no, Evro­pa je da­le­ko vi­še od pe­trov­ske Evro­pe, a pe­trov­ska Evro­pa je, za uz­vrat, da­le­ko vi­še od za­pa­dne Evro­pe, iako je, u po­slednje vre­me, za­pa­dna Evro­pa uzur­pi­ra­la iden­ti­tet "Evro­pe".

Čak i ovla­šni po­gled na kar­tu na stra­ni 80 pot­vrđu­je da pos­to­je­ća Evro­pa je­dnos­ta­vno još uvek ni­je ce­la Evro­pa. Još go­re, upra­vo ona Evro­pa u ko­joj zo­na ne­si­gur­nos­ti izme­đu Evro­pe i Ru­si­je mo­že ima­ti po­sle­di­ce po obo­je, nei­zbe­žno iza­zi­va na­pe­tost i ri­va­li­tet.

Kar­lov pot­kon­ti­nent

Evro­pa Kar­la Ve­li­kog (ogra­ni­če­na na za­pa­dnu Evro­pu) sa­mo iz nu­žnos­ti je ima­la smi­sla to­kom Hla­dnog ra­ta, ali sad ta­kva Evro­pa pred­stavlja ano­ma­li­ju. Ovo otu­da što, po­red to­ga što pred­stavlja je­din­stve­nu ci­vi­li­za­ci­ju, nas­ta­ju­ća Evro­pa je i na­čin ži­vo­ta, ži­vo­tni stan­dard i za­je­dni­ca ko­ja de­li de­mo­krat­ske pro­ce­du­re, ne­op­te­re­će­na etni­čkim ili te­ri­to­ri­jal­nim kon­fli­kti­ma.

Ta­kva Evro­pa u svom pos­to­je­ćem for­mal­no-or­ga­na­ci­onom aran­žma­nu je da­le­ko manja od svog stvar­nog po­ten­ci­ja­la. Ne­ko­li­ko ra­zvi­je­ni­jih i po­li­ti­čki sta­bil­nih drža­va srednje Evro­pe, ko­je su sve pri­pa­dni­ce pe­trov­ske tra­di­ci­je, na­ime, Če­ška re­pu­bli­ka, Poljska, Ma­đar­ska, a ve­ro­va­tno i Slo­ve­ni­ja, oči­gle­dno ima­ju kva­li­fi­ka­ci­je i želju da se učla­ne u "Evro­pu" i njen tran­sa­tlan­tski be­zbe­dno­sni sa­vez.

U te­ku­ćim okol­nos­ti­ma, pro­ši­ri­vanje NATO-a, ta­ko da uključi Poljsku, Če­šku i Ma­đar­sku - ve­ro­va­tno do 1999. - iz­gle­da mo­gu­će. Po­sle ovog po­če­tnog ali zna­čaj­nog ko­ra­ka, naj­ve­ro­va­tni­je sva­ko sle­de­će ši­renje ili bi se po­kla­pa­lo ili bi sle­di­lo ši­renje Evrop­ske uni­je. Ovo dru­go pre­tpos­tavlja da­le­ko slo­že­ni­ji pro­ces, ka­ko u po­gle­du bro­ja kva­li­fi­ko­va­nih ko­ra­ka ta­ko i u po­gle­du ispunjenja za­hte­va za član­stvo. Pre­ma to­me, prvi pri­jem u član­stvo Evrop­ske uni­je ne oče­ku­je se pre 2002. go­di­ne, pa mo­žda ka­sni­je. Ka­da prve tri no­ve čla­ni­ce NATO-a bu­du primljene i u Evrop­sku uni­ju, i Evrop­ska uni­ja i NATO će mo­ra­ti da pos­ta­ve pi­tanje pro­ši­renja član­stva na bal­ti­čke re­pu­bli­ke, Slo­ve­ni­ju, Ru­mu­ni­ju, Bu­gar­sku i Slo­va­čku, a ve­ro­va­tno i na Ukra­ji­nu.

Zna­čaj­no je da je mo­gu­ćnost even­tu­al­nog član­stva već iz­vrši­la kon­stru­kti­vni uti­caj na po­slo­ve i po­na­šanje mo­gu­ćih čla­no­va. Sa­znanje da ni Evrop­ska uni­ja ni NATO ne že­le da bu­du op­te­re­će­ni do­da­tnim su­ko­bi­ma ili zbog manjin­skih pra­va ili zbog te­ri­to­ri­jal­nih spo­ro­va me­đu čla­no­vi­ma (Tur­ska i Grčka su vi­še ne­go do­voljni) već je Slo­va­čkoj, Ma­đar­skoj i Ru­mu­ni­ji da­lo do­voljno pod­stre­ka da pos­ti­gnu spo­ra­zum ko­ji od­go­va­ra stan­dar­di­ma Sa­ve­ta Evro­pe. A to va­ži i za da­le­ko op­šti­ji prin­cip po ko­jem sa­mo de­mo­kra­ti­je se mo­gu kva­li­fi­ko­va­ti za član­stvo. Težnja da se ne os­ta­ne po stra­ni ima zna­ča­jan do­da­tni uti­caj na no­ve de­mo­kra­ti­je.

U sva­kom slu­ča­ju, tre­ba­lo bi da va­ži kao aksi­om da su po­li­ti­čko uje­dinjenje Evro­pe i njena be­zbe­dnost neo­dvo­ji­ve stva­ri.

Zemlje u re­du za NATO

Pra­kti­čno gle­da­no, te­ško se mo­že za­mi­sli­ti is­tin­ski uje­dinjena Evro­pa bez za­je­dni­čkog be­zbe­dno­snog aran­žma­na sa Ame­ri­kom. Oda­tle sle­di da bi se drža­ve ko­je su u po­zi­ci­ji da po­čnu i ko­je su po­zva­ne na raz­go­vo­re sa Evrop­skom uni­jom oko pri­je­ma auto­mat­ski vi­de­le kao pre­dmet ve­ro­va­tne za­šti­te NATO-a.

Pre­ma to­me, pro­ces ši­renja Evro­pe i po­ve­ćanja tran­sa­tlan­tskog sis­te­ma be­zbe­dnos­ti naj­ve­ro­va­tni­je će se kre­ta­ti po una­pred is­pla­ni­ra­nim stupnjevi­ma. Po­la­ze­ći od pos­to­je­ćih ame­ri­čkih i za­pa­dnoe­vrop­skih oba­ve­za, za­mišljeni, ali vrlo ve­ro­va­tan, vre­men­ski ra­spo­red ovih stupnjeva mo­gao bi da iz­gle­da ova­ko:

1. Do 1999. prvi no­vi srednjoe­vrop­ski čla­no­vi bi­li bi primljeni u NATO, ma­da se njihov pri­jem u Evrop­sku uni­ju ve­ro­va­tno ne­će de­si­ti pre 2002. ili 2003. go­di­ne.

2. U me­đu­vre­me­nu, Evrop­ska uni­ja bi ini­ci­ra­la raz­go­vo­re sa bal­ti­čkim re­pu­bli­ka­ma oko pri­je­ma, a NATO bi ve­ro­va­tno otvo­rio pi­tanje njiho­vog član­stva kao i član­stva Ru­mi­nu­je, ta­ko da bi se njihov pri­jem oba­vio oko 2005. U ne­kom tre­nut­ku na ovom stupnju, dru­ge bal­kan­ske drža­ve bi mo­gle da ste­knu kva­li­fi­ka­ci­je za pri­jem.

3. Pri­jem bal­ti­čkih re­pu­bli­ka mo­žda bi na­ve­lo Šved­sku i Fin­sku da ta­ko­đe ra­zmo­tre pi­tanje učlanjivanja u NATO.

4. Ne­gde izme­đu 2005. i 2010, Ukra­ji­na bi, po­se­bno uko­li­ko i ova zemlja na­pra­vi­la zna­ča­jan na­pre­dak u svo­jim unu­trašnjim re­for­ma­ma i uko­li­ko bi uspe­la da se vi­dni­je po­na­ša kao zemlja srednje Evro­pe, pos­ta­la spre­mna za ozbiljne pre­go­vo­re i sa Evrop­skom uni­jom i sa NATO-om.

No­va oso­vi­na

Naj­ve­ro­va­tni­je će se fran­cus­ko-ne­ma­čka-poljska sa­radnja unu­tar Evrop­ske uni­je i NATO-a zna­tno pro­du­bi­ti po­se­bno u oblas­ti od­bra­ne. Ova sa­radnja bi mo­gla pos­ta­ti jez­gro Za­pa­da za bi­lo ko­ji ši­ri evrop­ski be­zbe­dno­sni aran­žman ko­ji bi even­tu­al­no obu­hva­tao i Ru­si­ju i Ukra­ji­nu. Po­la­ze­ći od po­se­bnog ge­opo­li­ti­čkog in­te­re­sa Ne­ma­čke i Poljske za ne­za­vi­snost Ukra­ji­ne, sa­svim je mo­gu­će da se i Ukra­ji­na uvu­če u ove po­se­bne fran­cus­ko-ne­ma­čko-poljske odno­se. Oko 2010. go­di­ne, fran­cus­ko-ne­ma­čko-poljsko-ukra­jin­ska po­li­ti­čka sa­radnja, ko­ju obu­hva­ta oko 230 mi­li­ona ljudi, mo­gla bi da pre­ras­te u par­tner­stvo po­ve­ća­va­ju­ći ge­os­tra­te­šku te­ži­nu Evro­pe.                  

                                 (Nas­ta­vi­će se)