Odnosi Rusije i Njemačke za budućnost Evrope

VELIKA ŠAHOVSKA TABLA - EVROAZIJSKA ŠAHOVSKA TABLA (5)

Francuska i Nemačka smatraju sebe predodređenim da predstavljaju evropske interese kada se radi o Rusiji, a Nemačka uzima sebi za pravo da ima slobodan izbor bilateralnih pogodnosti sa Rusijom.

Francuska, Njemačka, Rusija, Kina i Indija su glavni i aktivni igrači, dok se Velika Britanija, Japan i Indonezija, ne mogu tako odrediti

Aktivni geostrateški igrači su one države koje imaju sposobnosti i nacionalne snage da svoju moć i uticaj sprovedu i van svojih granica kako bi promenili - u stepenu u kojem pogađa američke interese - postojeće geopolitičko stanje stvari. Oni imaju potencijal i/ili predispozicije za geopolitičko brzo manevrisanje.

Iz nekog razloga - zbog nacionalne veličine, ideoloških razloga, religijskog mesijanizma ili ekonomskog ekspanzionizma - pojedine države zaista pokušavaju da postignu regionalnu dominaciju ili globalni položaj. Pokreću ih duboko ukorenjeni i složeni motivi, što je Robert Brauning najbolje objasnio:

"Uvek treba da se prevaziđe daleko svoj obuhvat, inače čemu onda nebesa?" Oni pažljivo analiziraju moć Sjedinjenih Država, utvrđuju obim u kojem se njihovi interesi preklapaju ili sudaraju sa američkim i određuju svoje vlastite ograničene evroazijske ciljeve, ponekad u tajnosti, a ponekad u konfliktu sa američkom politikom. Sjedinjene Države moraju obratiti posebnu pažnju na ovakve države.

Odbrambeni štit

Geopolitički stožeri su one države čiji značaj se ne izvodi iz njihove moći i motivacije već pre iz njihovog osetljivog položaja i zbog toga što njihovo potencijalno ranjivo stanje može izazvati posledice na ponašanje geostrateških igrača. Najčešće se geopolitički stožeri određuju na osnovu geografije, koja im u pojedinim slučajevima daje posebnu ulogu ili zbog omogućavanja pristupa važnim oblastima ili zbog odbijanja pristupa resursima značajnim igračima.

U nekim slučajevima, geopolitički stožer može delovati kao odbrambeni štit za vitalnu državu ili za čitav region. Ponekad se za samo postojanje geopolitičkog stožera može reći da ima značajne političke i kulturne posledice po mnoge aktivne susedne geostrateške igrače. Identifikovanje posle Hladnog rata ključnih evroazijskih geopolitičkih stožera, kao i njihova zaštita, takođe predstavlja važan aspekt američke globalne strategije.

Treba takođe na početku zapaziti da, mada svi geostrateški igrači teže da budu značajne i moćne zemlje, nisu sve značajne i moćne zemlje automatski geostrateški igrači. Prema tome, dok je identifikacija geopolitičkih stožera relativno laka, izostavljanje sa liste koju ćemo ovde navesti nekih nesumnjivo značajnih zemalja zahteva dodatna objašnjenja.

U tekućoj svetskoj situaciji može se identifikovati bar pet ključnih geostrateških igrača i pet geopolitičkih stožera (od kojih se dva možda delimično mogu kvalifikovati kao igrači) na novoj političkoj mapi Evroazije. Francuska, Nemačka, Rusija, Kina i Indija su glavni i aktivni igrači, dok se Velika Britanija, Japan i Indonezija, iako su to nesumnjivo vrlo značajne zemlje, ne mogu tako odrediti. Ukrajina, Azerbejyan, Južna Koreja, Turska i Iran igraju ulogu kritično značajnih geopolitičkih stožera, iako su i Turska i Iran u određenoj meri - u okviru svojih ograničenih sposobnosti - takođe geostrateški aktivni. O svakoj od njih biće više reči u sledećim poglavljima.

Francuska i Njemačka

Za sada je dovoljno da kažemo da su na krajnjem zapadu Evroazije ključni i dinamični geostrateški igrači Francuska i Nemačka. I jednu i drugu motiviše vizija ujedinjene Evrope, mada se one razlikuju u oceni u kojoj meri i na koji način takva Evropa treba da ostane u vezi sa Amerikom. Obe ove države žele da stvore nešto ambiciozno novo u Evropi, menjajući tako status guo.

Posebno Francuska ima svoj geostrateški plan Evrope, plan koji se u nekim bitnim pogledima razlikuje od onog koji imaju Sjedinjene Države i ona je sklona da se angažuje u taktičkim manevrima koji su tako smišljeni da Rusija igra protiv Amerike, a Velika Britanija protiv Nemačke, iako se ona oslanja na francusko-nemački savez kako bi umanjila svoju relativnu slabost.

Šta više, i Francuska i Nemačka su dovoljno moćne i odlučne da bi mogle da sprovode svoj uticaj u širem regionalnom krugu. Francuska ne samo što za sebe traži centralnu političku ulogu u ujedinjenoj Evropi već sebe vidi i kao jezgro mediteransko-severnoafričkog roja država koje imaju zajedničke interese. Nemačka je izuzetno svesna svog specijalnog statusa kao evropske najznačajnije zemlje - kao privredni pokretač u oblasti i novi lider Evropske unije (EU). Nemačka oseća da ima posebnu odgovornost za novooslobođene zemlje središnje Evrope, na način koji maglovito podseća na ranije planove o Mitteleouropi koju predvodi Nemačka.

Šta više, i Francuska i Nemačka smatraju sebe predodređenim da predstavljaju evropske interese kada se radi o Rusiji, a Nemačka uzima sebi za pravo, zbog svog geografskog položaja, bar teorijski, da ima slobodan izbor specijalnih bilateralnih pogodnosti sa Rusijom.

Velika Britanija

Velika Britanija nije geostrateški igrač. Britansko opiranje da učestvuje u ekonomskoj i monetarnoj uniji, koja je bila određena za 1999, održava nevoljnost ove zemlje da poistovijeti britansku sudbinu sa sudbinom Evrope. Suština ovog pristupa kratko je sažeta početkom 1990-tih na sljedeći način: - Britanija odbija cilj političkog ujedinjenja, - Britaniji više odgovara model ekonomske integracije zasnovane na slobodnoj trgovini, - Britaniji više odgovara da se spoljna politika, bezbjednost i odbrana obavljaju van okvira Evropske zajednice (Unije), - Britanija je rijetko kad upotrijebila svoj maksimalni uticaj unutar EZ.

(Nastaviće se )