Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (15)

Духовна снага за побједу

Прва акција Јованке Орлеанке било је ослобађање Орлеана. Ритерима је давала духовну снагу и просто их у свакој борби присиљавала само на побједу

Истина, поред ње су се стално налазили француски команданти и велики број војних стратега, а Орлеанка је ту била само фактор који је давао својом упорношћу и жељом за истјеривање Енглеза додатни подстрек француској војсци. Понуђен јој је мач дофена, али га је она одбила и једино је тражила да јој се донесе Божја слика пред којим је стално понављала молитву упућену Дјевици Марији. Прва њена акција је било ослобађање Орлеана.

Издиктирала је писмо које је послано господину Ротслеру у Орлеану 22. априла 1429. године да мирно напусти Орлеан, или ће га она уз Божју помоћ сама истјерати. Потом је 30. априла узјахала коња, а поред ње су се стално налазила два до три француска витеза, и кренула са њима ка тврђави. Ту је била и рањена посред груди, а Французи су 22. маја 1429. истјерали Енглезе из града.

Јованка у заточеништву

Послије опоравка, као ритерка је поново узјахала и кренула са француском војском према Патају. Поставља се велико питање да ли је Орлеанка у борбама учествовала као ритер или само као вођа. Она је на суђењу изјавила да није убила ниједног противничког војника, већ да је само спроводила Божје наредбе и да је духовно водила своју војску. Град Патај је пао 18. јуна 1429, чиме је отворен пут за Ремс.

У пратњи дофена и његове дворске камариле одлази у палату у Ремсу, гдје је 17. јула 1429. Шарл Седми ВИИ Побједник крунисан за краља. Орлеанка је стајала поред њега, поклонила му се и молила га да је отпусти из војне службе јер је њена мисија завршена.

Нарочито су против тога били француски ритери јер им је она давала духовну снагу и просто их у свакој борби присиљавала само на побједу.

Популарност Јованке Орлеанке није нимало лијепо прихваћена од стране горњих слојева француског друштва. Она је била обична сељанка која је захваљујући француским ритерима уздигнута до неба. Нарочито је било интересантно занимање краља Шарла за њу. Послије крунисања, он је једино новчано помагао њене најближе и ништа више.

Јованка је 24. маја 1430. учествовала у одбрани Компињеа од Бургунда. Главни заповједник одбране града Гијом де Флази направио је велику грешку када је пред француским војницима, који су се повлачили према тврђави, наредио да се затворе врата. Испред затворених врата нашла се и Орлеанка са својим ритерима. Бургунди су је оборили с коња и везали, а остале војнике побили.

Док је трајала опсада Компињеа, покушавала је неколико пута да побјегне из тамнице и да помогне браниоцима града. Вјеровала је да ће је спасити њен краљ Шарл и дати огроман новац за њен откуп. Међутим, умјесто откупа, дата је на чување Јовану Луксембуршком, који ју је за 100.000 златних фунти продао енглеском краљу Хенрику ВИ. Краљ Шарл ВИИ Побједник није ништа учинио да би је ослободио.

Енглези су против ње организовали црквено суђење у граду Руану, који се тада налазио под протекторатом Бургундије. За главног судију је изабран епископ Бувеа Пјер Кошон. Орлеанка је била заточена у старом замку у Руану. Тражила је да буде премјештена у црквену тамницу и да јој се обезбиједи свештеник да би се исповиједала. 

Слање на ломачу

Први пут се појавила пред поротом 21. фебруара 1431. Оптужена је као лажни пророк, чаробњак, вјештица и јеретик. Оптужена је да је извршила масовни злочин убијајући енглеске војнике у борби и да је наређивала звјерства. Судско вијеће од 37 судија је 29. маја одлучило да је прогласи кривом као јеретика и лажног вјерника. Пресуда је донесена 30. маја 1431, по којој је осуђена на ломачу. Прије самог чина спаљивања, у тамници су је посјетили свих 37 судија и рекли јој да се њима може слободно исповједити. Тада је Орлеанка изјавила да више не чује Божје гласове.

Спаљена је тачно у подне 30. маја 1431. на градском тргу пред масом људи. Била је обучена у посебну ношњу на којој су били ушивени црвени ђаволи, пошто је ту блузу носио сваки јеретик који је осуђен на ломачу.

Четврт вијека касније, 1456. године, покренут је нови поступак за њену рехабилитацију у Паризу уз сагласност Свете столице. Послије испитивања неких свједока и прегледа цјелокупног материјала, пресуда Кошона је била поништена и Орлеанка је била рехабилитована, али не и беатификована. То се догодило 1909. године, а канонизована је 1920, у вријеме понтификата папе Бенедикта ЏВ. Данас се сматра за једног од најпопуларнијих светаца у Римокатоличкој цркви.

(Крај)

Од сутра нови фељтон у “Гласу Српске”