Дан када је дрхтала земља и срушен град

Бања Лука и данас памти 27. октобар 1969. године када је разорни земљотрес зауставио вријеме али не и живот у њој. Тај земљотрес послужио је као мотив да се у даљем развоју града води рачуна о евентуалним будућим опасностима сеизмолошке природе.

Овим ријечима је јуче предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић отворио "Међународну конференцију о земљотресном инжењерству" која је посвећена обиљежавању 40 година од разорног земљотреса и која траје до 28. октобра.

Градоначелник Драгољуб Давидовић подсјетио је да су се 27. октобра 1969. године Бањолучани али и становници 15 крајишких општина упознали са страхотом коју је земљотрес узроковао.

- Тада је уништен град. Из свих крајева тадашње Југославије, али и из читавог свијета, стизала је помоћ на којој се и дан- данас захваљујемо. Напорима власти Бања Лука је данас један од највећих административних центара, многи објекти су обновљени, а изграђени су и многи нови  - истакао је Давидовић.

Директор Завода за изградњу Бања Лука који је заједно са Градом Бањом Луком организатор овог научног скупа, Чедо Савић, истакао је да на Конференцији о земљотресном инжењерству учествују свјетски стручњаци из Русије, СAД, Кине, Јапана, Индије, Грузије, Италије, Шпаније, Француске, Aустрије, Бугарске, Румуније, Грчке, Турске и земаља региона.

На Конференцији је истакнуто да је земљотрес 1969. девастирао град, одузео је 15 живота а хиљаду људи је било теже и лакше повријеђено.

- Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова. Оштећено је 266 школа, 146 културних, 133 здравствена, и 152 друштвена и објекта јавне управе администрације - рекао је Давидовић.

Старији становници Бање Луке присјећају се да је најава разорног потреса био земљотрес јачине између шест и седам степени Меркалијеве скале који се догодио 26. октобра у 16,36,43 часова. Послије краткотрајног страха и панике пришло се организованом дјеловању.

- Захваљујући томе, потрес јачег интензитета и веће разорне моћи, сутрадан, 27. октобра, у 9.10,56 часова, који је у епицентру достигао девет степени Меркалија, није затекао у рушевним зградама грађане, ђаке у школама, раднике у фабрикама, па су избјегнуте и веће људске жртве - истакао је седамедесетдвогодишњи Бањолучанин Драго Дрљача.

Привреда је претрпјела значајне губитке. Сва предузећа су будући период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потпуно престала са производњом.

У тешким тренуцима када је тло подрхтавало радници "Електробањалуке" су свим силама настојали да се успостави напајање електричном енергијом за становнике угроженог подручја. Радника овог предузећа Момира Борића земљотрес је затекао у Господској улици.

- То је нешто што се памти читавог живота. Град је био у мраку, а ми смио радили и дан и ноћ, нисмо питали за храну, пиће... Сви смо једино жељели да град што прије стане на своје ноге. Свака упаљена сијалица била је велики успјех, а она је давала наду и вјеру да се живот може наставити тамо гдје је напрасно стао. Било је тешко, али сви смо имали велику жељу за боље сутра и уз помоћ цијеле Југославије у томе смо и успјели - присјећа се Борић.

Град младости први пут је остао без ње. Aутобуси  су одвезли из Бање Луке основце и средњошколце, који су започету школску годину завршавали у разним крајевима бивше Југославије. Почела је убрзана реконструкција и санација девастираних објеката, обнавља се градска инфраструктура и започиње брза урбанизација. Бања Лука добија свој препознатљив изглед.

Универзитетски професор у пензији Боро Јакшић истиче да сјећања на 27. октобар 1969. године не блиједе.

- Сјетили смо се земљотреса у Скопљу 1963. године. Све је то било далеко од нас и нико није ни сањао каква несрећа нас може да задеси. На сву срећу, сви смо врло брзо реаговали и колико смо могли ублажили све те посљедице. Град је био разорен али духа и жеље да се све у што скорије вријеме врати у нормалу није недостајало - рекао је Јакшић.

Серије земљотреса

Земљотреси се на подручју Бање Луке јављају у серијама, на различитим жариштима. У првој серији се према постојећим подацима биљежи најјачи земљотрес на подручју Бање Луке који се десио 20. маја 1888. године у 10.30, јачине седам степени Меркалијеве скале, магнитуде 5,2 степена у епицентру. У другој серији 1935. године забиљежено је седам потреса, просјечног интензитета од шест степени Меркалијеве скале. Најснажнији из ове серије се десио 11. октобра 1935. снаге седам степени Меркалијеве скале, магнитуде пет степени у епицентру.

Гаревски

Директор Института за земљотресно инжењерство и сеизмологију из Скопља Михаил Гаревски рекао је да се земљотрес не може предвидјети, али да се са сигурношћу може рећи како ће се у Бањој Луци поново догодити.

- Не може се тачно прецизирати када ће земљотрес поново задесити Бању Луку, али је извјесно да ће он бити једног дана. Цијели регион Балкана је подложан земљотресима и због тога се мора радити на побољшању квалитета градње не само у Бањој Луци већ на цијелом простору бивше Југославије - истакао је Гаревски.