Земљи пријети опасност од апокалипсе

На иницијативу Свјетске метеролошке организације, агенције УН, око 1.000 научника је разговарало у Монтреалу на скупу који је трајао од 16. до 21. августа о климатској будућности планете, преносе канадски медији.

Скоро 10 година од ступања на снагу Протокола из Кјота, чији је циљ смањење емисије гаса и ефекта стаклене баште, више се не поставља питање да ли Земљи пријети глобално загријавање.

"То је неповратна појава, а свјетско становништво наставља да се увећава. Морамо томе да се прилагодимо", изјавила је Џенифер Ванос са Универзитета Тексас тек.

У првој деценији 21. вијека просјечна температура на површини планете порасла је за 0,47 степени Целзијуса. Повећање за један степен значи седам одсто више испаравања воде у атмосфери, а пошто испаравање изазива ваздушна струјања у атмосфери, може се предвидјети убрзање метеоролошких промјена.

Научна заједница прогнозира да ће просјечна температура на површини Земље до 2050. године порасти за 2 степена.

"Облаци ће се чешће и брже формирати и кише ће бити обилније, што ће резултирати чешћим неочекиваним поплавама", упозорава Сајмон Ванг са Универзитета у Јути.

Према његовим ријечима, посљедица повећања температуре биће све више таласа екстремне топлоте или хладноће.

"Епизоде поларне хладноће, попут оне која је протекле зиме захватила велики дио сјеверне Америке, као и екстремне топлоте и суше, биће све чешће и све израженије", каже Ванг.

Он напомиње да метеоролози сада морају да, приликом прогнозирања времена, узму у обзир и "додатне силе" настале усљед глобалног загријавања.

Стручњаци за метеорологију у будућности ће морати да користе супермоћне рачунаре, какви су сада изузетно ријетки.

Пол Вилијамс, метеоролог с британског универзитета Рединг, користио је суперрачунар на америчком универзитету Принстон, један од најснажнијих на свијету, како би проучио утицај глобалног загријавања на млазне струје, атмосферске струје велике брзине на више километара надморске висине.

Послије вишенедјељних прорачуна, Вилијамс је закључио: "Климатске промјене поспјешују те струје... Турбуленције током авионског лета трајаће 2050. године два пута дуже."

Подсјећајући да турбуленције сада просјечно трају током једног одсто укупног лета комерцијалног авиона, Вилијамс истиче да, уколико концентрација угљен-диоксида буде наставила да експоненцијално расте наредних година, неће бити могуће предвидјети како ће летјелице реаговати на промјене интензитета ваздушних струја.

Ни пловидба бродом неће бити много безбједнија, јер метеоролози предвиђају све чешће цунамије на океанима.

Ванг наводи да у посљедње вријеме има извјештаја о огромним таласима висине 40 метара, док су раније таласи од 20 метара били ријеткост.

"То је тек почетак климатских промјена јер ће океани имати више утицаја на додатно ослобађање тополоте и водене паре", упозорава Ванг.

Француски метеоролог Ерик Брен напомиње да је огромни ледник на Гренланду почео да се топи и да би, уколико се тај тренд настави, у наредном вијеку ниво океана могао порасти за шест метара.

Ванос сматра да је нужно прилагодити урбанизам и начин живота у градовима новој стварности како би се становништво зашититило од апокалипсе.

Током петодневне конференције у Монтреалу одржане су специјализоване сједнице о таласима топлоте и суше, поларне хладноће, обилним падавинама и поплавама, торнадима и тропским циклонима.

Разговорало се и о утицају климе на енергетске и транспортне системе, рад осигуравајућих друштава, као и о сарадњи јавног и приватног сектора и научне заједнице у рјешавању проблема климатских промјена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.