Зашто су људи и неандерталци толико различити?

Четири године након што су научници открили да се геноми ових врста разликују у само дјелићу једног процента, генетичари кажу да сада имају и објашњење за ову појаву: ћелијски еквивалент дугмету за укључивање и гашење ДНК.

Стотине гена су код неандерталаца биле "искључене", док су идентични гени код савремених људи "укључени", закључио је међународни тим научника у раду објављеном у online издању магазина Science.

Они су такође открили да су исто тако многи гени код неандерталаца били укључени, док су код савремених људи искључени.

Међу тим стотинама гена, од оних који контролишу облик удова и функције мозга највише зависе разлике између човека и његовог претка.

Откриће истиче значај такозваног људског епигенома, који треба разликовати од генома.

Геном је секвенца од три милијарде молекула које чине ДНК сваке особе, док епигеном представља који дјелови ДНК су укључени или искључени чак и кад молекуларна секвенца остаје непромењена.

Посљедњих неколико година истраживања на епигономима расветлила су како "затајење" одређених гена води канцеру, на примјер, а како идентични близанци са идентичним секвенцама ДНК могу бити сасвим различити.

Стручњаци за епигеном ове моћне ефекте често зову "другим генетским кодом".

Гени за снажније удове

У новој студији, генетичари предвођени Лирамом Кармелом са Хебрејског универзитета у Јерусалиму почели су са испитивањем ДНК костију удова: живе особе, неандерталца и денисованца, истребљеног хуманоида који је живио на подручју Евроазије током Каменог доба и чији су остаци откривени у пећини у Сибиру тек 2010.

Генетичар Дејвид Гокман и остали чланови тима затим су испитали шеме укључивања и искључивања ДНК идентификујући око 2.200 регија које су активиране код данашњих људи, а неактивне код једне или обе истребљене врсте и обрнуто.

Када су гени деактивирани, они не утичу на појаву неке особине, као што то чине активирани гени.

Главни за епигенетске разлике – скуп од пет гена назван HOXD, који утиче на облик и величину удова – био је искључен код обије древне врсте.

Називајући овај рад "пионирским" и "изузетним открићем", палеоантрополог Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону рекао је да откриће HOXD гена "може помоћи да се објасне како су древни људи имали снажнија тела и били боље прилагођени тешким условима живота Каменог доба".

Епигеном у великој мјери може да зависи од исхране појединца, његовог окружења и других фактора, па је зато немогуће сазнати да ли су ове шеме пронађене у генима неандерталаца типичне за цијелу врсту, или су појединачан случај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.