Зашто након Мјесеца, нисмо отишли на Марс?

Агенције
Зашто након Мјесеца, нисмо отишли на Марс?

Научници и аутори научнофантастичних филмова као слиједећу планету на којој ће се људи населити виде Марс, а чувени асронаут Крис Хадфилд открива да је то било могуће. Међутим додаје да постоје оправдани разлози због којих људска нога још није крочила на Црвену планету.

Славни астронаут за Бизнис инсајдер испричао је да смо људе на Марс могли да пошаљемо још прије неколико деценија.


У истраживањима свемира за многе је Марс наредна велика граница коју би требало прећи и на коју би требало да закорачи људска нога. Илон Маск и његов “Спејс Икс“ сањају не само да закораче на Црвену планету, већ и да на њој оснују људске колоније. Међутим, послије Џина Кернана 1972. ни један човјек није закорачио на друго свемирско тло.

“Технологија која нас је довела на Мјесец, могла је да нас одведе и на Марс”, рекао је астронаут који је у свемиру провео 166 дана.

Вернхер фон Браун, који је развио ракету “Сатурн В” радио је и на плановима за људску мисију ка Марсу још 1952. године. Међутим, једно имати ракету која би то могла, а сасвим је друго питање колико је то лако за извести, сигурно и вриједи ли ризиковати људски живот, а та сва питања важе и за нове летјелице.

Ипак, како је рекао овај астронаут, чак и да је било могућности да се оде на Марс, то не значи да би било лако, безбједно и вредно ризика људског живота.

“Већина астронаута које бисмо слали на те мисије не би завршила мисију. Умирали би”, рекао је он.

Поручује и да ризици који су постојали тада, постоје и сада, али да су током протеклих деценија, научници схватили да постоје и дугорочне опасности путовања у свемир, попут дуготрајног излагања космичком зрачењу.

И док нам је Мјесец удаљен само неколико дана лета, мисија на Марс с повратком на Земљу могла би да потраје од 500 дана до три године.

“То је огромно вријеме у којем су астронаути изложени зрачењу, могућим експлозијама, глади и другим проблемима, а технологије које би умањиле или уклониле те проблеме још нису ту или на задовољавајућем нивоу”, рекао је астронаут, који је притом мислио на лагане и дјелотворне заштите од зрачења, капсуле за хибернацију или биолошке системе за одржавање живота.

И поред свих опасности, нада се да ће људи слетјети на Марс и да ће покушати да га колонизују.

******************

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана