Зашто Мјесец није округао?

Танјуг
Зашто Мјесец није округао?

Био пун или млад, Земљин најближи сусјед у космосу још увијек представља енигму ма колико нам се чинио познатим.

У студији објављеној у часопису "Nature" тим америчких истраживача дао је објашњење о томе зашто Земљин природни сателит није саврешено сферног облика. Наиме, мјесец није округао, већ више јајаст.

Група научника са Калифорнијског Универзитета, предвођена Ијаном Гарик-Бетелом, тврди да је мјесечев необичан изглед посљедица плимских сила Земље које су утицале на Мјесец током његовог "дјетињства", прије 4,4 милијарди година.

Сунчев систем се формирао прије око 4,5 милијарди година. Према данас општеприхваћеном моделу, Мјесец је настао када је стијена величине Марса ударила у тек формирану Земљу.

Научници истичу да је под дејством плимских сила Земље, која је тада била много ближа Мјесецу, дошло до неуједначеног загријавања мјесечеве коре, услијед чега је земљин сателит добио благо издужен облик. Касније, док се хладио, исте силе су деформисале спољни мјесечев слој, стварајући задебљања на нама видљивој страни Мјесеца, као и на његовој скривеној страни.

Те силе су, такође, синхронизовале ротацију Мјесеца и његову револуцију око Земље, тако да са Земље видимо увијек исту мјесечеву страну. До ових закључака истраживачи су дошли анализом мјесечеве топографије, тако што су апстраховали његове широке кратере, који су настали касније.

Амерички астрофизичар је објаснио за АФП да је студија била инспирисана процесима на Европи, Јупитеровом сателиту који испод ледене површине крије течни океан. Јупитерове плимске силе утичу на ледену површину Европе и, изазивајући загријавање, обликују њен изглед.

"Јако давно, Мјесец је био сличан њој", навео је Гарик-Бетел који сматра да би разумијевање Мјесечевог облика могло да помогне у објашњењу великог броја геолошких феномена који су настали након формирања Мјесеца, као што је његова асиметрија. Познато је да само на видљивој страни Мјесеца постоје широке вукланске равнице, тзв. "Мјесечева мора".

Разумијевање раних процеса у еволуцији нашег најближег космичког сусједа могао би, такође, да објасни феномене који утичу на друге објекте како у нашем соларном систему, тако и изван њега.

"Мјесец је одувијек био и остао велика лабораторија", закључио је Гарик-Бетел. Мјесец је од Земље удаљен у просјеку 384.000 километара и од ње се сваке године удаљава за 3,8 центиметара. По површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мањи од Земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана