У Хрватској пронађена алга која мијења наше схватање еволуције

Због открића нове врсте, назване Pneophyllum cetinaensis, наука ће морати да мења парадигму о коралним алгама као искључиво морским организмима.

Истраживање је представљено у часопису Scientific Reports, а вијест већ преносе бројни свјетски медији и интернетске стране, нарочито оне које се баве акваристиком.

“Акваристи су вјероватно заинтересовани зато што постоји могућност да би се уз стварање одговарајућих услова ова лијепа алга могла одржавати у слатководним акваријумима”, рекао је за Тпортал први аутор рада, др. сц. Анте Жуљевић, вођа Лабораторије за бентос на Институту за океанографију и рибарство у Сплиту који је предводио тим састављен од научника из Италије, Шпаније, Француске и Белгије.

Вишеструко необична

“Најзанимљивије је то што је међу више од 700 врста коралних алги које живе у мору, ово је прва врста која живи искључиво у слаткој води”, објаснио је Жуљевић и додао:

“Данас се проналазе многе нове врсте. Бројне од њих су ендемичне, што значи да не живе нигдје другде. Међутим, ријетко се откривају врсте које су прешле из једног екосистема у други, у овом случају из морског у слатководни”.

Преласку алге одговарала је и чињеница да су кршке ријеке у Хрватској тврде, богате калцијум карбонатом и магнезијумом као и то што имају пХ врло сличан морском. Коралине алге специфичне су по томе што у своје ткиво уграђују калцијум карбонат. Због тога се данас сматрају врло осјетљивим јер с људским активностима долази до све израженијег повећања киселости мора, а тиме и отапања карбонских структура, кућица пужева, шкољкаша али и коралиних алги.

“Проналазак коралне алге у слатким водама представља изненађење, јер већина слатких вода нема довољан ниво калцијум карбоната, нити довољно висок пХ за подржавање стварања биолошких карбонатних структура. Међутим, хрватске кршке воде заправо су врло сличне мору, јер имају високе концентрације отопљених соли, а такође и пХ сличан мору. У свијету постоје многе карбонатне кршке ријеке, али оне које се налазе у тропском појасу нису погодне за развој коралиних алги јер су пуне органских материја које падају у воду, а онда се разграђују и повећавају њену киселост. Изгледа да је прелаз коралних алги у слатке воде био могућ у врло малом броју ријека какве су хрватске”, објашњава Жуљевић.

Алга Pneophyllum cetinaensis настањује Цетину од ушћа, до бране Перуча. На том подручју присутна је свуда осим у вјештачким језерима.

Научници претпостављају да се прелазак алге догодио релативно скоро, током посљедњег глацијалног доба, прије 20 до 100 хиљада година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.