Славни физичар покушао да открије једну од највећих мистерија свемира

Рад, који су објавили Хокингови дугогодишњи сарадници с Кембриџа и Харварда, бави се оним што теоријски физичари називају "информацијским парадоксом", а познати научник га је довршио неколико дана прије смрти у марту ове године, пише Гардијан.

Малколм Пери, професор теоријске физике на Кембриџу и коаутор студије “Ентропија црне рупе и мека влас” каже да је "информацијски парадокс" био средишња тема Хокинговог живота посљедњих 40 година.

Овом темом први се бавио Алберт Ајнштајн 1915. године, када је и објавио своју Теорију релативитета у којој је описао како гравитација произлази из закривљености простор-времена, што узрокује и окретање планета око Сунца. Али Ајнштајнова теорија понудила је и важне претпоставке у вези са црним рупама које у потпуности дефинишу маса, набој и окрет.

Скоро 60 година касније, Хокинг је овој теорији дао и свој допринос, када је утврдио да црне рупе имају и температуру. А с обзиром на то да врући објекти у свемиру губе топлину, крајња судбина црне рупе је да испари и нестане. Али овај додатак Ајнштајновој теорији има један проблем. Правило квантног свијета је да информација никад не нестаје. Шта се, онда, догађа с информацијама садржанима у објекту - природа Месечевих атома, на пример - кад упадну у црну рупу?

"Проблем је у томе што ако убаците нешто у црну рупу, то нешто наизглед нестане. Како ће информација касније бити враћена ако и сама црна рупа нестане?", пита се Пери.

У свом посљедњем раду, Хокинг и колеге показали су како се неке информације могу сачувати. Ако баците предмет у црну рупу, требало би да се промјени температура црне рупе, а тиме и својство звано ентропија, мјера унутрашњег нереда неког објекта која се повећава што је објекат топлији.

Физичари, међу којима су и Саша Хако с Кембриџа и Ендру Стронмајнгер с Харварда, доказали су да ентропија црне рупе може да буде снимљена помоћу фотона који окружују ивицу хоризонта црне рупе, мјеста с којег због снажне гравитације ни свијетлост више не може да умакне. Тај сјај фотона научници називају "мека влас".

"Овај научни рад показује да се и 'мека влас' може урачунати у ентропију и да она заиста чини праву ствар. Мислимо да је ово корак у правом смјеру, али да је пред нама још пуно посла", додао је Пери.

Неколико дана прије Хокингове смрти, Пери и Стромајнгер радили су на истраживању, несвијесни колико је Хокингу заиста лоше. Позвали су га да му кажу шта су у међувремену урадили и то је била њихова посљедња научна расправа.

"Хокинг је тада већ врло тешко комуницирао. Али, кад сам му објаснио докле смо стигли с текстом, само се насмијао. Рекао сам му да смо на трагу нечега, али он је већ тада знао коначни резултат", додао је Пери.

Међу непознаницама које Пери и његови колеге још морају да разјасне је и то како се информације повезане с ентропијом физички складиште у мекој власи те како та информација излази из црне рупе кад ова испари.

"Ако убацим нешто у црну рупу, да ли су све информације о томе смјештене на ивици хоризонта црне рупе? Одговор на то питање биће уједно и ријешење информацијског парадокса. Ако је то само половина или 99 одсто информације, то није довољно. Нисте ријешили парадокс. То је први корак, али то још није комплетно ријешење", објаснио је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.