Први резултати мисије Џуно: Јупитер није оно што смо мислили
Најновији подаци које је сакупила Насина сонда Џуно показали су да би Јупитерова унутрашњост могла да буде подједнако фасцинантна као његова гасовита спољашњост.
"Научници су све до сада мислили да ова џиновска планета има језгро које је један до десет пута масивније од Земљиног, или да га нема уопште", рекао је главни истраживач мисије Џуно Скот Болтон са Института "Саутвест рисерч" у Сан Антонију.
Али ни једна ни друга хипотеза се не подударају са подацима које је летjелица сакупила од јула 2016.
"Чини се да Јупитер има мутно језгро, које би могло да буде веће него што је ико икад претпоставио", изјавио је Болтон на Насиној прес конференцији 25. јуна, када су саопштени први резултати мисије.
Језгро би чак могло да буде дijелом растопљено, а испод огромних облака на површини планете могло би да долази до дубоких покрета или стварања зоналних вjетрова.
Откривање агрегатног стања Јупитеровог језгра један је од главних циљева мисије која је Насу коштала 1.1 милијарди долара, како би научници могли да стекну бољи увид у формирање и еволуцију те планете. Самим тим могли да сазнају нешто више о настанку и еволуцији соларних система.
Сонда користи осам научних инструмената, са циљем да боље проучи Јупитерову структуру, састав планете, као и њена гравитациона и магнетна поља.
Џуно је већину података сакупила блиским прелijетањем над планетом, које се дешава на свака 53.5 дана.
Сонда је обишла тек пет ‘кругова’, што значи да научници имају још много тога да науче о Јупитеру. До сада су, између осталог, сазнали да се изглед његових полова драстично разликује од његовог средишњег дијела, и да механизми који утичу на настанак поларне свјетлости (ауроре) на Јупитеру и Земљи нису исти.
"У току ове мисије смо већ неколико пута схватили да се Јупитер много разликује од онога што смо очекивали", закључио је Болтон.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
