Ове прегледе одбијају и сами љекари

У угледном британском часопису „Гардијан" објављена је велика анкета у којој су љекари искрено одговарали које методе лијечења не би прихватили, за које стандардне, медицинске процедуре или лијекове мисле да могу више да им нашкоде него користе.

Неки су изјавили да никада не би узимали пилуле за спавање или хомеопатске лијекове, али би пристали на киропрактичара који намјешта кости или на хипнозу. Други никада не би пробали Еткинсову дијету (само месо и салате, без имало угљених хидрата), али не би одбили вакцинацију. Било је оних који не би прихватили да иду на мамографију.

Тони Коперфилд, љекар и аутор књиге „Болесне биљешке", лабораторијски тест ПСА (простата специфичан антиген), који се препоручује да раде сви мушкарци послије 50 године да би се открио карцином, назвао је „тестом за перзистентан стрес и анксиозност", јер има смисла да се ради само ако постоје већ неки симптоми.

Ако се покаже лажно позитиван, човјек ће пролазити кроз мучне процедуре и бити под сталним стресом, објаснио је овај иекар. Џилберт Велч, професор јавног здравља и аутор књиге „Предијагнозирани: проглашавање болесних у циљу здравља", тврди да би се подвргао снимањима на скенеру, магнетној резонанци или ПЕТ скенеру само ако би, на примјер, доживио саобраћајни удес или трпио бол у стомаку, али никако ако би се осјећао добро.

Познати кардиолог академик Миодраг Остојић каже да никада не би пристао да му уграде стент „на столу" без припрема и консултовања, осим ако није ријеч о акутном срчаном удару.

– Велика је вештина одредити коме је потребна операција на срцу (бајпас), а коме стент, а за некога су решење – лекови. Чак је и европско кардиолошко удружење 2010. донело препоруку ознаке „три", нешто у рангу забране – „црвеног картона" да никада не треба уградити стент без детаљног испитивања и консултовања са кардиохирургом, јер су људи постали „брзи на обарачу". Метода се свуда у свету комерцијализовала и почели су то да раде и где треба и где не треба – каже др Остојић.

Овај љекар својим студентима и специјалистима често говори да не треба да лијече слику и снимак, већ болесника.

– Човек можда нема никакве тегобе и онда не треба уграђивати стент. Мора се пацијенту предочити да ли интервенција продужава живот или само смањује симптоме. Одлуку треба да доноси тим – кардиохирург, кардиолог који ради процедуру и клинички кардиолог који води пацијента – подсјећа др Остојић.

Професор др Олгица Поповић-Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, не би прихватила да узима стероиде, јер они ремете нормалну хормонску равнотежу.

– Све је већи број младих људи који узимају стероиде да би поправили свој физички изглед и „напумпали" мишиће. Проблем је када престану да их узимају и почињу да губе мишићну масу, кожа им „виси" на костима и све то врло ружно изгледа. Такође, никада не бих пристала на липосукцију, хируршко одстрањивање вишка масти у телу и обликовање тела, јер сам видела веома мало добро урађених таквих захвата, а много лоше изведених, са драстичним компликацијама – каже наша саговорница.

Она не би ишла у соларијум, јер тијело се излаже само једном из спектра ултравиолетних зрака, што потенцијално повећава ризик за настанак тумора коже који су врло злоћудни и брзо се развијају.

Признаје да је веома конзервативна и да има велико медицинско искуство, па за сваку методу или препарат за лијечење може да нађе веома много разлога за и против употребе.

– Никада никога не терам на операцију. Напишем да је операција кука или колена неопходна, али пацијент мора сам да одлучи о томе. Свака операција носи одређену дозу ризика, од плућне емболије до других компликација – каже ова љекарка.

Професорка др Весна Бумбаширевић, анестезиолог, каже како би вољела да доживи дубоку старост, али да никада не би жељела да је стављају на апарат за механичку вентилацију.

– То је став у свету. Одустаје се од неког активног лечења у дубокој старости и рационално се разматра квалитет живота. Тамо људи могу да ставе потпис и да бирају да ли желе да се подвргну великим операцијама у дубокој старости. Наравно, питање је шта се данас сматра дубоком старошћу, али када човек већ неко време не може да брине о себи, а дође у ситуацију да треба да му се ради нека инвазивна, агресивна процедура, треба бити рационалан – каже др Бумбаширевић.

Наша саговорница подсјећа да код нас такав закон не постоји и до краја се примењују све методе активног лијечења, без обзира на то да ли је човјек прије тога био везан за постељу, дуго времена зависио од нечије туђе помоћи, не препознајући често ни најближе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.