Отворили сандук за који су вјеровали да је празан, па пронашли...

Агенција
Отворили сандук за који су вјеровали да је празан, па пронашли...

Научници у Аустралији открили су остатке мумије у елегантно изрезбареном египатском мртвачком ковчегу старом 2.500 година, за који се претходно вјеровало да је празан.

У музеју Универзитета Николсон у Сиднеју више од 150 година чувају се четири древна, египатска сандука, у којима су три очуване мумије. Прошле године су научници отворили поклопац четвртог, не надајући се да ће у њему пронаћи предмете велике вриједности.

"Пређашњи подаци говорили су да је сандук празан", рекао је Џејми Фрејжер, виши кустос у музеју, али показало се да је у њему "десет посто тјелесних остатака "тешко оштећене мумије".

Сандук је припадао Мер-Неитх-ит-ес, према хијероглифима уписаним на поклопцу. Она је била племкиња која је служила у Храму Секхмет. Саркофаг датира из 26. династије, неких 664-525 година прије Христа.

Сандук је негдје шездесетих година 19. вијека у Египту набавио Чарлс Николсон, бивши канцелар Универзитета у Сиднеју и од тада се чува у музеју тог универзитета.

"Природно је да је био заборављен с обзиром на то да су у другима очуване мумије", објаснио је Фрејжер.

Захваљујући данашњој технологији, "каквом нисмо располагали прије десет година", спроведена анализа омогућила је да се утврди да је ријеч о људским остацима, вјероватно особи која је имала око 30 година, али не може се прецизно утврдити је ли ријеч о мушкарцу или жени, рекао је.

Сам сандук и његов садржај обрађен је ласером за постизање 3D модела и послат на анализу ЦТ (компјутерска томографија).

Досад су утврђени остаци неколико костију, остаци завоја којима је тијело било обавијено и смоле за балсамовање, као и више од 7.000 стаклених перлица с мртвачког шала, али пред научницима су још мјесеци анализе.

"Остаци мумије тешко су оштећени. Вјероватно су починитељи крадљивци који су тражили накит и амајлије. Сандук је путовао широм свијета. Кости су јако поломљене и помијешане с крхотинама других предмета", каже Фрејжер.

"Остаци су у тако лошем стању да се њима заправо можемо кориситити у научне сврхе. То је велико откриће за форензичке антропологе. Можемо установити ко је та особа (била), чиме се хранила и од чега је боловала. Можемо установити како је и зашто умрла. Често то не успијевамо", објаснио је Фрејжер.

"Археологија је активно разарање и активно очување. Да бисмо више утврдили нешто морамо пореметити, али с дужним поштовањем за људске остатке", рекао је и закључио, "Заправо процесом ексхумације, можемо стабилизовати остатке и ваљано их очувати".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана