О чему разговарају животиње?

Тајни језик афричких пингвина је коначно дешифрован: најновија студија италијанских научника, објављена у сриједу у часопису ПЛОС Оне, идентификовала је звукове различитог значења помоћу којих ове животиње међусобно комуницирају.

Истраживање које је предводио др Ливио Фараро показало је да пингвини још од малена развијају посебан језик.

Стручњаци су успијели да открију значење шест звукова од којих четири користе искључиво одрасли пингвини: када траже друштво других пингвина, када упозоравају на агресију, приликом удварања и када пјевају у дуету.

Млади, пак, имају само једну опсесију: храну.

"Постоје двије врсте сигнала за харну. Бебе пингвини цвркућу, пијућу када желе да им одрасли донесу да једу", објаснио је др Фараро, преноси лондонски Гардиан.

"Као да кажу, тата, мама, гладан сам", навео је он.

"Што се пак 'тинејџера' тиче, они више запомажу када захтјевају храну иако су већ велики и могу да изађу из гнијезда и сами је потраже. Познато зар не?", каже италијански научник.

Научници су први пут проучили и језик мајмуна у њиховом природном станишту. Студија Кетрин Хобаитер и Ричар Бирн са шкотског Сент Ендруз Универзитета, која је објављена у америчком часопсиу Current Biology, омогућила је састављање "ријечника" од 66 типских гестова, са 19 специфичних значења. Двоје истраживача је анализирало 4.500 размјена порука између шимпанза које су снимане у Уганди између 2007. и 2009. године.

Тако, на примјер, када мајка шимпанза дјетету покаже табан то значи "попни се на моја леђа". Додиром туђе руке мајмун каже "почеши ме", а када га нагло зграби поручује му "престани", "попни се на мене" или "бјежи".

Када шимпанза жваће лишће шаље позив на секс. А предмет његовог интересовања тада као да каже: "Шта да радим? Гледа у мене и жваће лист?".

Ови мајмуни су, такође, способни да људима кажу "хвала" и "здраво", као што показује кратки филм у којем се шимпанза Вунда опрашта од чувеног приматолога Џејн Гудал, а који је снимљен крајем прошле године у Демократској Републици Конго.

Кон Слободшикоф, почасни професор Универзитета Сјеверне Аризоне који проучава понашање животиња, убијеђен је да располажемо технологијом за производњу уређаја који би нам омогућили да разговарамо са псима и мачкама.

Његова истраживања преријских паса, представљени у чланку објављеном у јуну 2013. у часопису The Atlantic, доказ су да у томе што каже има пуно истине.

Наиме, ове слатке мале животиње не само што могу да дигну узбуну, већ да дају прилично прецизан опис надолазеће опасности.

Преријски пси испуштају различите крике у зависности од тога да ли им се приближава други пас, човjек, орао или којот. Путем одређених варијација прецизирају стас, облик па чак и боју претећег субјекта.

У филму који је овај амерички стручњак снимио, види се пас, који попут полицајца који даје опис осумњиченог, упозорава своје пријатеље на долазак "човjека средњег раста обученог у зелено".

Што се тиче домаћих паса, они не машу репом само када су срећни. Једно италијанско истраживање, о којем је BBC извjештавао у октобру 2013, показало је да када наши кућни љубимци машу репом улијево, то значи да су напети. Тада као да друге упозоравају да су на ивици нервног слома. Када, међутим, машу удесно, то је добар знак. Тада поручују: "Не знам шта ми је од јутрос, али сам баш добро расположен".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.