Научнике збуњује мистериозна појава на тамној страни Венере

Агенције
Научнике збуњује мистериозна појава на тамној страни Венере

Венера је чудна планета. На њој владају паклене температуре од 462 степена Целзијуса, падају сумпорне кише, а притисак на површини је попут оног у најдубљим дијеловима океана на Земљи.

Она је такође јединствена и по томе што је један дан на њој дужи од године, јер око Сунца обиђе за око 225 дана, а око своје осе за 243.

Земљина сестра такође ротирау супротном смијеру од свих осталих планета у Сунчевом систему. Због тога добија огромне количине свјетлости и топлоте од Сунца, прије него што му окрене "други образ".

Сада је тим међународни стручњака на основу података које је прикупила Venus Express летјелица Европске свемирске агенције, открио да постоје велике разлике између дневне и ноћне стране Венере. Ноћна страна сада је по први пут детаљно мапирана, а уочени су нови узбуркани облаци у тами, какви раније нису примјећени.

"Док је атмосферска циркулација на дневној страни планете детаљно истражена, о ноћној још много тога треба да сазнамо", каже Хавијер Пералта из Јапанске агенције за аеросвемирска истраживања (JAXA) и вођа студије која је недавно објављена у часопису "Nature Astronomy".

"Открили смо да су шеме облака другачије на ноћној страни и да на њих утиче топографија Венере".

Иако је ротација планете врло спора, њена атмосфера кружи и до 60 одсто брже, а због тога облаци могу да достигну висину и до 72 километра.

Ноћну страну Венере је тешко испитати.

"Може да се види горњи слој облака на ноћној страни, али је контраст на нашим инфрацрвенм камерама сувише слаб, да би се посматрали детаљно", каже Пералта.

Сада је Venus Express направио на стотине инфрацрвених слика у различитим таласним дужинама, што ће научницима омогућити да први пут испитају облаке на мрачној страни.

Откривено је да мрачна страна има другачије формације и морфологију облака у односу на освијетљену, а примећени су и такозвани стационарни таласи.

"Стационарни таласи су таласи који настају у доњим слојевима атмосфере и не прате ротацију планете", каже коаутор студије Агустин Санчез Лавега са Универзитета Паис Васко у Билбау.

"Ови таласи су концентрисани у стрмим, планинским дијеловима планете, што сугерише да топографија утиче на то шта се дешава у горњим слојевима атмосфере".

Сматрало се да су стационарни таласи настали тако што су вјетрови прелазили преко планина, као што је то случај на дневној страни, али су мјерења показала да вјетрови нису дували довољно јако, да би им се приписао овакав ефекат. Штавише, јужна хемисфера планете нема значајнија узвишења на површини. Мистерију продубљује чињеница да стационарних таласа нема у средњем и нижем слоју облака и да се јављају тек на 50. километру атмосфере.

Одакле потичу, још нико не зна.

То истовремено значи да стари модели Венере више не важе.

"Пропустили смо неки дијелић слагалице", каже Пералта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана