Најважнија мисија ЕСА окончана уз прасак

Росета није дизајнирана за спуштање, тако да сасвим сигурно није преживјела пад, а дефинитивну потврде о томе требало би да добијемо сутра, због времена које је потребно да сигнал дође до Земље.

Шеф ЕСА Јан Вернер рекао је да је мисија већ остварила успјех. Поред тога што је на комету 67/П Чурјумов-Герасименко већ спустила своју роботску станицу Филе у новембру 2014, Розета је прикупила велику количину податка које ће научници у наредним годинама анализирати.

Научници су већ дошли до више открића о хемијском саставу комете што омогућава увид у Сунчев систем и поријекло живота на Земљи.

Слијетање је започето током 29. септембра и трајало је укупно 14 сати. Летјелица се спуштала слободним падом са висине од 19 километара. Први контакт са површином и велико финале мисије одиграло се у 12 часова и 40 минута по нашем времену. Међутим, због удаљености летјелице и комете од планете Земље, сигнал са информацијом о коначном слјиетању на комету, као и пратеће фотографије, касние су 40 минута. На Земљу су стигле у 13 часова и 20 минута, када је званично прогалашен крај мисије.

У тачно 10 часова по нашем времену, послат је послједњи сет инструкција који је фино подесио слијетање летјелице. Овај сет инструкција сачињен је на основу послиједњих слика које су стигле са камере за навигацију, након што је синоћ изведен такозвани "сударни" маневар.

Чурјумов-Герасименко кружи око Сунца између орбите Јупитера и Земље, а сонди је било потребно чак 10 година да дође до ње. Кад је коначно дошла до свог одредишта, мали лендер Филе је спуштен на четири километра широк комад леда и прашине који јури свемиром.

Међутим, робот се одбио о тло и на неко вријеме био изгубљен, шаљући податке о комети само три дана прије него што је његова батерија "умрла" и робот пао у хибернацију. Још једном је успио да накратко комуницира средином 2015.

Европска свемирска агенција (ЕСА) је искључила радио-везу Росете са лендером, али ће она сада поћи његовим путем.

Росета мора да се сруши јер њени соларни панели више не могу да упију довољно сунчеве свјетлости да би функционисала. Њен пад ће бити праћен у нади да ће Росета послати послједње фотографије прије удара.

Росетта је лансирана ка комети 2. марта 2004. а 4. августа 2014. приближила се комети на исто растојање, као што је оно између Земље и Међународне свемирске станице.

Са те удаљености, направљене су веома детаљне, прве фотографије комете.

Значај мисије је непроцењив. Инструменти на сонди Росетта детектовали су градивне блокове живота, укључујући и аминокиселину глицин и елемент фосфор и то у гасовима који окружују комету 67П/Чурјумов – Герасименко.

Научници су по први пут директно детектовали кључну аминокиселину и богату селекцију органских молекула у "прашњавој" атмосфери комете што иде у прилог хипотези да су ови ледени објекти у једном тренутку историје наше планете донели "живот" на њу.

Иако је глицин раније детектован и у узорцима прашине с комете, које је на Земљу донијела мисија Стардуст, ово је први пут да је та материја примјећена у свемиру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.